Beatriks Poter

U dvadeset četriri priče engleske književnice Beatriks Poter, koje su je svrstale u najčitanije pisce za decu svih vremena, zeke, patke, ježići, mace, mišići, veverice, guske i ostale životinje o kojima je pisala, obukle su se kao ljudi i progovorile. Doduše, ono s oblačenjem jeste bio literarno-likovni prvenac, a s progovaranjem nije, međutim ni životinjice ni pričice Beatriks Poter nisu bile ezopovske. Bile su slobodne od svakog naravoučenija, od svakog no-no, i direktnog podučavanja. Deci su ostavljala slobodu da zaključe šta žele, da se opredele za buntovnike, da vole ili ne vole dobrice, da se zapitaju, sumnjaju, odgonetaju, da drhte, strepe i brinu se za sudbinu svojih junaka, i pre svega da uče o životu i ljubavi.