Neli Blaj

„Ova bolnica je kao zamka za pacove. To je jedno prljavo, strahovito odvratno mesto u koje se vrlo lako ulazi, ali odakle se veoma teško izlazi. Ono što sam tamo videla nadmašilo je moja očekivanja. Lekari su brutalni, nesavesni, grubi i agresivni. Biju mentalno obolele ljude, guše ih jastucima, maltretiraju ih na sve moguće načine… Hrana je hladna, pokvarena, užegla… Mnogi ljudi ovde su sasvim normalni. To je jasno kao dan. Leče ih kao da su najveći ludaci, trpaju im lekove od kojih se pretvaraju u biljke. Mnoge žene ovde su strpali muževi koji su našli drugu ženu, pa su ove hteli da se reše. Da ovde dospete dovoljno je da onaj koji hoće ovde da vas smesti ima svedoka koji će potvrditi da ste hteli da se ubijete iako to nije istina. Neki ljudi su ovde završili samo zato što su stranci i pričaju jezikom neke druge zemlje, ali pošto ih niko ne razume, strpali su ih u ludnicu. Provela sam ovde deset dana, na lekovima, dosta je bilo!" - napisala je američka novinarka Neli Blaj u jednom od svojih tekstova koji su 1887. godine objavljeni u Pulicerovom listu "New York World" kao serija novinskih izveštaja o njenom desetodnevnom boravku u psihijatrijskom Azilu za žene na ostrvu Blekvel. Nakon obelodanjivanja istine o postupanju sa mentalno obolelim osobama, njihovom lečenju i manipulacijama sa zdravima, ovaj tajni novinarski zadatak svrstao je Neli Blaj među pionire istraživačkog novinarstva.