Kojekuda

Postojao kao vojničko utvrđenje i u Rimsko doba, imenom Sarmates ili „Mutatio Sarmatorum " - mesto na kom se umorni zamenjuju odmornim konjima, na čuvenom Via militaris , Vojnom putu.

U Srednjem veku znan je kao Paraćinov brod, što je bilo uobičajeno za mesta uz velike reke i to upravo ona na kojima ih je bilo moguće preći. Ali ne samo da se ne zna ko je bio Paraćin, po kome je brod nosio ime, nego se ne zna ni etimologija tog ličnog imena.

U „kojekuda" priči ove nedelje, upoznaćemo Vas sa njegovom novijom istorijom - od Prvog srpskog ustanka do Drugog svetskog rata, i to tako što ćete slušati o više ili manje poznatim ličnostima koje su je ispisale. Od Karađorđa i Miloša Velikog, preko Steve pisara, Mandrde hajduka i Tatar-Bogdana. A upoznaćete i znamenite ličnosti i porodice samo tog kraja, one koje ne možete pronaći čak ni na sveznajućem internetu, ali bez čijih života i dela mozaik naše istorije ne bi bio potpun - general Ilija Gojković, Stojan Veljković, Stojan Lešćanin, štampar Kosta Hadži-Vidojković i Svetolik M. Dragačevac, sreski načelnik u penziji koji je marta 1941. pisao lično Hitleru i zato bio prva žrtva u Paraćinu po dolasku okupatora.

Sve to zna, pa nam je i pričao, Đorđe Petković, pravnik u penziji, književnik i publicista, gospodin u godinama dostojnim svakog poštovanja, koga smo srele u Zavičajnom muzeju Paraćina.

Biće ovo još jedno zanimljivo putovanje kroz vreme, obećavaju Vam - Mirjana Nikić i Elizabeta Aresenović.

Slike smo dobili zahvaljujući direktoru Zavičajnog muzeja Paraćin, Branislavu Stojanoviću.

Izvor slike sa naslovne strane: Vikipedija