Zabavnik

Rodila se 1812. godine u Tambovskoj oblasti u porodici uglednih trgovaca i industrijalaca koji su se bavili proizvodnjom papira. Kada je njena porodica odlučila da se preseli u Moskvu, Nataliju su ostavili na poverenje njenom dedi. Sa šesnaest godina na jednom balu upoznaje proslavljenog ruskog pisca Puškina. Natalija i Puškin venčavaju se 1830. godine. Navodno su se na samom venčanju odigrali događaji koje je Puškin odmah protumačio kao loš znak. Prvo su krst i jevanđelje pali na pod, a zatim se sveća koju je držao pesnik ugasila.

Njena lepota i prefinjenost su često privlačili pažnju muškaraca, a sa tim se ruski pesnik teško borio. Presudan za njega je bio susret Natalije i Žorža Dantesa, francuskog emigranta koji je služio u ruskoj gardi. To što je Dantes javno zavodio njegovu ženu, a njega ismevao razljutilo je Puškina. Izazvao ga je na dvoboj. Taj dvoboj biće poslednji Puškinov dvoboj. Pogodio ga je prvi metak i posle dva dana je umro od zadobijene rane.

Uobičajno je da žensku osobu sa žutom kosom nazivamo plavuša. Kad se kaže plava kosa- niko ne misli mastilo ili nebo plava, nego žuta. A zašto je to tako?

U našem jeziku se poimanje boja menjalo kroz istoriju, pa tako neke boje ili nijanse koje danas postoje, ranije nisu postojale i obrnuto ili je naziv za njih u potpunosti promenjen. Naš jezik je u davnoj prošlosti prepoznavao samo da li je neka boja tamna ili svetla, da li je zagasita ili sjajna, dok tačna nijansa nije bila bitna, pa nije ni postojala reč koja bi odredila različite boje. Rečju "plav" se u staroslovenskom jeziku opisivalo nešto što je svetlo, bledo, a ovim se moglo opisati i ono što je belo i ono što je zlatno žuto. U tome nije bilo razlike, sve to je bilo plavo. Tako je i čovek koji ima svetliju kosu, oči, ten, nazivan "plavim". Naravno, njegova kosa je bila plava ukoliko je bila svetla. Upravo se ovde nalazi direktan koren izraza "plava kosa" za kosu koja je zapravo žute boje. Međutim, za ono što mi danas nazivamo plavim, tada su se, u posebnim slučajevima, koristili pridevi, kao što je "sinji" ili "modar". Dokaz su stare narodne pesme u kojima se žitna polja u daljini "plave", dok su dubine mora "modre". 

Za udvaranje danas postoje škole i kursevi. Momci uče kako da priđu devojkama, a da ih one ne odbiju i pobegnu u nepoznatom pravcu. Nije im lako, jer su se devojke odvikle od toga da im momci prilaze i ne znaju kako da reaguju, ali naravno da vole kad se neko trudi oko njih.

Nažalost, ta borba se uglavnom odvija kroz beskonačno slanje kratkih poruka i tumačenje smajlija i reakcija od kojih na kraju ništa ni ne bude. Neke devojke su rešile da preuzmu inicijativu i načine taj prvi korak.

Izgleda da je za uspešan početak veze potrebno samo malo muškog samopouzdanja i ženske ljubaznosti. Pokušajte, ko zna!

Radio Beograd 1, 17.05