субота, 25. мар 2023, 13:05
Paul Kle
„Dozvolite mi da upotrebim jedno poređenje, poređenje sa drvetom. Umetnik se povezao sa ovim mnogolikim svetom i, tako želimo da verujemo, u njemu se donekle snašao; u tišini. On je tako dobro usmeren da je sposoban da uređuje proticanje pojava i doživljaja. To usmerenje u stvarima prirode i života, taj veoma razgranati i razračvani poredak, želeo bih da uporedim sa korenjem drveta. Odatle struje sokovi ka umetniku, kako bi prošli kroz njega i kroz njegove oči. Stoga on stoji na mestu stabla. Povučen i pokrenut snagom takvog strujanja on dalje sprovodi opaženo u delo. Kao što se krošnja drveta vremenski i prostorno vidljivo širi na sve strane, tako se isto dešava i sa delom. (Umetnik) na mestu koje mu je dodeljeno, kao stablo, ne čini ništa drugo do skuplja i sprovodi dalje ono što dolazi iz dubine. On niti služi niti vlada, on samo posreduje. Stoga on zauzima jedno istinski skromno mesto. A lepota krošnje nije on sâm, ona je samo prošla kroz njega.“
Tako je u svojim teorijskim spisima promišljao o umetnosti Paul Kle, jedan od najvećih slikara 20. veka. Njegova zabeležena predavanja, eseji, dnevnici i pisma, pored zadivljujućeg likovnog opusa, i danas su izvor inspiracije za tragaoce i istraživače, za sve one koji osećaju poziv da progovore kroz umetnost ili je barem razumeju ...
Godine 1937, Paul Kle naslikao je jednu od svojih najpoznatijih slika. Kritičari se slažu da je to političko, istorijsko delo, premda se mišljenja razlikuju u tome kako ga treba tumačiti. Naslov slike je „Revolucija vijaduktā" i na tom relativno malom platnu, na tamnoplavoj pozadini, prikazani su pojedinačni lukovi mosta, u različitim bojama i veličinama, kako stupaju ka posmatraču. Oni ne idu u redovima, već pre kao nesređena gomila i taj utisak pojačavaju upravo razlike u veličini i boji lukova.
Neki kritičari smatraju da, nasuprot jednoobraznosti i pravilnosti koje nameće totalitarizam, Kleovi lukovi govore o individualnim razlikama. To potvrđuje i jedan njegov raniji rad koji se odnosio na stil nacističke arhitekture, u kojoj su mostovi dobili na značaju zbog izgradnje autoputeva. Ali na Kleovoj slici lukovi odbijaju da sarađuju u uniformnosti i krutom poretku. Odbijaju da ostanu samo karike u lancu - svaki od njih želi da postoji za sebe. Stoga razbijaju redove i tako dižu revoluciju.
Na čuvenoj slici Paula Klea lukovi zamišljenih mostova stupaju ka nama, svaki poseban, svaki svojim korakom. Njihova brojnost čini da su svesni svoje snage. Ako išta žele da „pregaze", to je nametnuti, surovi red. Ta slika je bila objava rata nacistima koji su, mada bez uspeha u nametanju potpune umetničke jednoobraznosti, ipak uspeli da potisnu svu individualnost u umetnosti...
Naš gost iz prošlosti biće švajcarsko-nemački slikar Paul Kle.
Autor teksta: Hana Gadomski.
Гости из прошлости
Autor:
Стална екипа емисије: драмски уметник Милан Милосављевић, музички уредник Радмила Дујаковић, организатор Милена Борчанин и уредник Мирјана Блажић.
"Гости из прошлости" - мале приче о великим људима и vice versa. [ детаљније ]
Коментари