среда, 01. мар 2017, 10:55
Srpski na srpskom
Nije samoća kad je neko sam, govorio je Pera krojač iz Šumadiske ulice. Samoća je kad nemaš kome da kažeš kad te boli, i da sa nekim podeliš kad te život obraduje. Ja nisam samac, ali moj komšija Neša jeste, pa kad on krene na pijac, pođem i ja. Ponesemo prazne zembile pa reč po reč, peške, stignemo do Bajlonove pijace. Uput podelimo i radost i tugu, a ponekad svratimo i do Pere krojača. Jeste da kod njega nema mnogo radovanja, al’ kad i to malo samuje u čoveku, premetne se u ništa.
A kad postane ništa, tek onda oteža, pa dok čeka da neko naiđe, može i da se skameni. E sad ako tu od pre čuči još neki kamičak, otvrdne duša, ali Pera ne da tim kamenčićima da porastu, nego ih onako stvrdnute, iglom i čiodama hvata i deli dalje. Samac, uvek nagnut nad šivaću mašinu, firca po starinski, dugmad prišiva rukom, automatika ga nervira i svima iz Šumadiske šije za džabe. Njima lepo, misle – dobar i lud su braća rođena, a ne znaju koliko su kamenčića sa sobom i sašivenim odelom poneli iz Perine radnje.
Dramski umetnik: Feđa Stojanović
Autor i urednik: Mirjana Blažić
Коментари