петак, 29. јул 2016, 20:00
Kod dva bela goluba
O slikaru i ikonopiscu Đorđu Krstiću vodile su se tokom 19. veka brojne polemike, od toga kada je rođen, do toga kom je slikarskom pravcu pripadao, a naročito su bile oštre ocene njegovog crkvenog slikarstva. Međutim, stvorivši osoben stil, koji nije pripadao šablonima umetničkih pravaca toga doba, Krstić je ipak ostao svoj, a njegova umetnička razmišljanja i način slikanja, nikako se nisu mogli osporiti i zanemariti u pisanim istorijama o umetnosti 19. i početka 20. veka.
O slikarskom postupku Đorđa Krstića, Uroš Predić je zapisao:
„Pošto je figuru dobro nacrtao mrkom bojom, ostavio bi sliku da se nacrt osuši. Pri daljem radu zamazo bi platno vrlo žitkom mrkom bojom, punom i širokom četkom, ne odveć debelo, da bi se konture nazirale. Ta mrka boja bila je najpre asfalt, a posle rđavog iskustva sa Adžibegovačkim slikama, koje su sasvim propale, uzimao je bajnšvarc, a kao mazivo laneno ulje sa nešto terpentina i mnogo sikativa, tako da što bi uradio danas, to bi sutra već bilo suho. U tu sočnu mrku podlogu metao bi sve druge boje od kojih svaka poprima nešto od mrke osnove. Time je na vrlo prost način postizao harmonizaciju svih tonova tako da mu ni jedna boja ne dreči. Ali tako radeći moralo mu se dogoditi da mu donji nacrt pomalo iščezava pod sve debljim slojem prerade, i da se konture neosetno pomeraju, na štetu čvrstine forme. To je dalo povoda nekim njegovim savremenicima da mu prebace nehat u pogledu crtanja..."
Emisiju posvećujemo sećanju na slikara Đorđa Krstića.
Naslovna strana: Đorđe Krstić, Golubac i stena Babakaj, Narodni muzej u Beogradu
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари