Kojekuda

To je neobičan, raznovrstan i nedovoljno proučen svet. Budući da gljive ne vrše osnovnu funkciju biljaka, fotosintezu, jer ne poseduju hlorofil, a ne kreću se i ne razmnožavaju polno poput životinja, ne mogu se svrstati ni u prvo ni u drugo carstvo, već predstavljaju carstvo za sebe. One predstavljaju zaseban oblik života na zemlji koji je razvio tri osnovne strategije preživljavanja u prirodi a to su: gljive simbionti, koje žive u zajednici sa mnogim biljnim vrstama i međusobno se ispomažu. Zatim, tzv razlagači, bez čijeg delovanja u prirodi ne bi moglo doći do razlaganja organskih materija biljnog porekla. Kaže se da nema gljiva, šume bi se ugušile u vlastitom otpadu. Treće u ovoj podeli su gljive paraziti koje napadaju žive biljke, životinje, ljude i druge gljive. Kroz mrežu tankih niti, one upijaju hranu iz žive ili nežive organske materije.

Najsavremenija istraživanja dovode u blisku vezu gljive i životinje te ih uključuje u zajedničku grupu pod nazivom Opistokonta. To je ime nadcarstva, a carstvo kojem pripadaju, to znamo, zove se fungi. Nauka o gljivama - mikologija (od grčkog myko-šampinjon, gljiva, logos-nauka) prošla je dug razvojni put. Njenim rodonačelnikom smatra se grčki filozof Aristotel, koji je dao prve opise gljiva.

Gljive spadaju u najrasprostranjenije žive organizme na Zemlji. Smatra se da ih ima između 70 000 i 100 000 tzv. nižih i viših vrsta gljiva, mada najnovija istraživanja tu hipotetičku brojku pomeraju na preko milion. Pretpostavlja se da svaku od pet stotina hiljada viših biljnih vrsta prati jedna do dve vrste gljiva, pa računicu nije bilo teško izvesti.
Ako se pitate šta su to gljive a šta pečurke, postoji jedna lepa i duhovita definicija koja objašnjava suštinu - sve su pečurke gljive, a sve gljive nisu pečurke.

Gljive imaju vrlo izražene i to različite mirise. No, najčešće mirišu na zemlju i buđ, ali određene vrste mirišu na brašno, rotkvice, kajsije, bademe, anis, hlor, haringu, beli luk itd. To možete i sami jasno da osetite, u bilo kojoj šumi, ili na livadi, možda baš valjevskoj.

Tamo su otišli Vaši reporteri, Mirjana Nikić i Elizabeta Arsenović, kojima je o gljivama ovog kraja govorio Dragić Tomić, predsednik Gljivarskog društva iz Valjeva.

Slike preuzete sa sajta: www.gljivarsko-drustvo.org.rs