Gosti iz prošlosti

U "Gostima iz prošlosti" priče o Vaskrsu - Radoja Domanovića, Svetozara Ćorovića, Milorada Pavića, Tomislava Đokića i Isidore Sekulić.

"Veliki petak. Crkva prepuna sveta. Bilo je dirljivo i sjajno. Skrušili smo se. Videli smo Hrista koji je svršio svoj zadatak, i setili smo se svojih nesvršenih zadataka. Izlazeći iz crkve, bilo nam je i lako i teško. Na celivanje ću doći posle, uveče. Više volim kad je crkva prazna, i kad je noćna tišina...."

"Kad je moj stric Pavle bio mali, nijednom prazniku nije se radovao toliko koliko Uskrsu. Za njega je to bio praznik nad praznicima. O tome i danas sa zanosom pripoveda. Plima vedrog raspoloženja počinjala bi već na Veliki petak. To je dan određen za farbanje peraški, kako se u našem kraju nazivaju uskršnja jaja....."

"Na sve strane, kuda god se okrenete, vidite žurbu i pripremu za sutrašnji veliki praznik. Ponegde već sve spremno, samo još kakva žena, povezana šamijom, briše prozore; negde stvari iznete u dvorište, a soba još onomad okrečena, pa sad peru patos; ovde, opet, iz kuće čujete kako lupa tučak u metalnoj stupici – to se tuca šećer ili orasi; onde opet, osetite miris pržene kave; prekoputa u drugoj kući vidite kako se vrata otvore i iziđe dečko s tepsijom kolača, a za njim se pomoli domaćica sa zasukanim laktovima..."

"Zašto li je babo otišao tako daleko? A lanjske godine bio je još s njima o Vaskrsu, tucao se. Sam donio i jaja iz čaršije, sam sio među njih, pa se tucali. Donio bio i mesa i vina, pa svi jeli, pili, pjevali. Dolazile čak i neke komšije, te i oni pili i pjevali… Sve pjevalo… Nije kao sada… A sad ih niko i ne gleda, niko im se ne javlja više, niko im ništa ne daje… Jedino komšinica Savka što im sinoć dala dva jaja, - ova što ih drže u ruci, - kad su joj donijeli vode. Jedino ona. Drugi ih se niko ni sjetio nije...."

Autor: Branislav Todorović Klinić

Radio Beograd 1, 13.00