U središtu pažnje

Dozvoljeni minus jedna je od najisplativijih investicija banaka i na ovaj vid kreditiranja one naplaćuju visoke kamate - četiri puta skuplje nego u zemljama EU. Zbog čega ova bankarska pozajmica toliko košta i zašto je višestruko skuplja nego u evropskim zemljama?

Bez obzira što je dozvoljeni minus najskuplji za zaduživanje - da moramo da živimo, narodski rečeno "na veresiju", ilustruje i naša ekonomska realnost. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku- prosečna neto zarada u januaru ove godine iznosila je 39 197 hiljada dinara, a cene su, u odnosu na period od pre godinu dana, povećane za 12,8 odsto. Mnogi će reći da im taj "prokaženi" minus omogućava da ne zajme kad im kasni plata, da reše problem kada se u kući nešto pokvari, da prežive od prvog do prvog. Stručnjaci kažu da ceo svet živi na kredit i da kod nas nije problem kredit i zaduženost već niska primanja i velika nezaposlenost. 

Ali, s druge strane, kriza nas, baš kao i narodna poslovica uči da je "dug zao drug". Da moramo da planiramo svoje dugove, kako bismo ih vraćali na vreme. Slična situacija je i u privredi, opterećenoj velikim brojem nenaplativih kredita.

Koliko su građani i privreda zaduženi? 

Gosti emisije su: prof. Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije, Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica i Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.

Telefoni u našem studiju su: 011 322 52 99 i 322 54 99.

Urednik i voditelj je Olivera Simić Milošević.  

Radio Beograd 17.00