Zabavnik

Svoje slike Beta Vukanović prvi put je Beograđanima pokazala 20. septembra 1898. godine. Zajedno sa mužem, i Simeonom Roksandićem, vajarom, priredila je pravo umetničko čudo. Na izložbu ovo troje umetnika došao je i kralj Milan Obrenović, i toliko mu se dopala da ih je pozvao da izlažu i u dvoru.

Jedna od prvih slika koje je Beta Vukanović naslikala u Srbiji bila je "Krsna slava" koju je izložila u Parizu na Svetskoj izložbi 1900. godine. Pola veka kasnije u intervjuu za NIN, kazala je:

Zahvaljujući Beti Vukanović, Beograđani su prvi put videli i karikature na jednoj izložbi. Bilo je to na 4. izložbi Društva srpskih umetnika "Lada" 1910. godine. Prva je predstavila i kopije dela velikih slikara, a pisac i slikar Momo Kapor u svom romanu "Lero, kralj leptira" pribeležio je šta je Beta Vukanović odgovorila kada su je pitali koja je istorijska ličnost ostavila najveći utisak na nju: Dakle, Beta je rekla: "U svom dugom životu ja sam poznavala samo dva prava gospodina. Jedan je bio kralj Milan, a drugi gospodin Tito. Sad, ja mislim da je kralj Milan ipak bio veći gospodin, jer on nikad ne bi uzeo ulicu od gospodina Tita."

Kada je 1929. godine Radio Beograd počeo sa redovnim programom bilo je raznih komentara sa raznih strana, pa se naravno u to uključila i beogradska štampa: "Vrlo važno" satirično šaljivi humoristički list, zatim "Ošišani jež" i drugi.

Francuski slikar Edgar Dega 1876. godine završio je svoju sliku "Apsint". Najpre je očima koje zure po galerijama i izložbenim prostorima pokušala da se umili pod imenom "Skica iz francuskog kafea". Nije uspela. Zato je promenila ime u "Likovi iz kafea". I dalje su od nje okretali glavu i zamerali slikaru što je finom svetu pokazao takve nemoralne likove. Govorili su - to je ružno i odvratno. Naročito su engleski kritičari bili skloni moralisanju. Ni novo ime "Apsint" nije donelo preokret. Ulje na platnu oslikano rukom slikara čije se prezime teško menja po padežima, i koji se zove Edgar Dega, više nije menjalo ime. Danas se nalazi u muzeju Orsej u Parizu i smatra se umetničkim delom.

Iako kažu da šešir glavu kvari, šešir je i danas jedan od najboljih poklona. Kada ne znate šta da kupite nekome za rođendan, Novu godinu ili već kakvu prigodnu priliku - odaberite šešir, kapu, ili kačket, sigurno će nekada biti upotrebljeni.

Međutim, bez obzira na to da li nosite firmirano, ili štrikano, nemojte zaboraviti na bonton koji nalaže obavezno skidanje šešira za muškarce u zatvorenim prostorijama, dok dame to ne moraju da učine.

Voditelj: Zorica Alempijević.

Radio Beograd 1, 17.05