Savremena čitanja Velikog inkvizitora – govori Jovan Popov

Institut za studije kulture i hrišćanstva, Narodna biblioteka Srbije i Dom omladine iz Beograda organizovali su naučni skup „Savremena čitanja Velikog inkvizitora", povodom 140-godišnjice objavljivanja Braće Karamazovih, jednog od najznačajnijih romana Fjodora Mihajloviča Dostojevskog kao i svetske književnosti uopšte.

Iako je u svom zrelom dobu Dostojevski bio iskreni pristalica carizma, to nije podrazumevalo apologiju režima u kojem bi svaki vid političke slobode bio isključen. Naprotiv, njegova nesklonost političkom radikalizmu i revolucionarnim idejama proisticali su delom i iz straha od uspostavljanja poretka u kojem bi pojedinac bio pretvoren u točkić jedne antihumane društvene mašinerije, bez obzira na ideološku prirodu sistema. Kako zapaža Jovan Popov, kritika jedne takve koncepcije nailazi se u motivaciji lika Šigaljeva, glavnog ideologa kriminalnog kružoka u Zlim dusima. Taj roman Dostojevski je napisao boreći se protiv tada rastućih nihilističkih tendencija među ruskom omladinom, a kritika „levog" totalitarizma ukazala se kao integralni deo te zamisli. Jednako kritičan pisac je bio i prema „desnom" totalitarizmu, kako liberalno kapitalističkom tako i klerikalnom. Onaj prvi osporavao je indirektno već u svojim putopisnim esejima Zimske beleške o letnjim utiscima i u romanu Zapisi iz podzemlja, a ovaj potonji direktno u poglavlju „Veliki inkvizitor" romana Braća Karamazovi. Mada je radnja istoimene „poeme" Ivana Karamazova smeštena u Španiju u 16. veku, dok se Šigaljevljeva koncepcija projektuje na blisku budućnost, nije teško uočiti karakteristične sličnosti koje još jednom pokazuju da totalitarizmi mogu imati različita lica, ali da im je suština uvek ista: ukidanje individualne slobode u korist pretpostavljene društvene harmonije.

Snimak izlaganja Kristijana Olaha „Tumačenje Velikog inkvizitora u delu Nikole Miloševića" emitovaćemo u ponedeljak, 3. februara.

Urednica ciklusa Tanja Mijović.