Sa beogradskih scena – Autorski koncert Srđana Hofmana

Rođen 1944. godine, Hofman je osnovne i magistarske studije kompozicije završio na Muzičkoj akademiji u Beogradu u klasi profesora Stanojla Rajičića. Usavršavanje je nastavio 1974. godine u Darmštatu, a 1975. godine u Štutgartu i Kelnu. Nakon toga postao je profesor kompozicije i šef Tonskog studija Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Hofman je bio prodekan i dekan Fakulteta muzičke umetnosti i prorektor Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Najznačajnije priznanje koje se dodeljuje domaćem autoru za kompozitorski rad - Mokranjčeva nagrada - koje je Srđan Hofman već dobio 2010. godine za ostvarenje Gledajući u Ogledala Aniša Kapura, 2016. mu je dodeljeno i za kompoziciju Kroz kutije zvuka 1, za klarinet, violu, klavir i elektroniku, koju je premijerno u Studiju 6 Radio Beograda izveo trio Pokret. Osim ovih priznanja, osvojio je i Prvu nagrade Tribine kompozitora za delo Koncertantna muzika 1994, kao i za delo Znakovi 1995. godine, te nagradu Udruženja kompozitora Srbije i Veliku plaketu Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Opus Srđana Hofmana sačinjavaju brojna orkestarska, vokalno-instrumentalna, kamerna, solistička, horska i elektroakustička dela koja su, sem u okviru redovnih koncertnih sezona, izvođena i na vodećim domaćim i inostranim festivalima, kao što su Muzički bijenale u Zagrebu, Svetski dani muzike, Festival elektronske umetnosti u Finskoj, Festival elektroakustičke muzike u Buržu, Bemus i drugi. Bavi se i teorijskim radom vezanim za problematiku savremene muzike, a autor je većeg broja studija objavljenih u stručnim časopisima i knjige Osobenosti elektronske muzike.

U večerašnjoj emisiji slušaćete kompozicije: Znakovi za flautu, violončelo, klavir i živu elektroniku, a potom i Heksagoni: Pastorala za solo violinu istog autora. Pastorala je deo ciklusa Heksagoni komponovanog u peridou od 1974. do 1978. godine. Ovu kompoziciju je prvi javno izveo Dragutin Bogosavljević 1975. godine na Muzičkoj tribini u Opatiji.

Naslov ciklusa, po rečima Hofmana, ukazuje na način organizovanja tonskog materijala, koji se sastoji od šesttonske lestvice izložene kroz njenih šest modusa, po jedne transpozicije svakog od njih i serije sastavljene od početnih tonova transpozicija, kao i svojevrsne predorganizacije načina korišćenja drugih muzičkih parametara.

Slede kompozicije Kroz kutije zvuka 1 za klarinet, violinu i klavir i Gledajući u «Ogledala» Aniša Kapura za dve ozvučene harfe i procesor zvuka. Kompozicija je nastala 2010. godine na inicijativu harfistkinje Ljiljane Nestorovske. Partitura dela, po rečima Srđana Hofmana, beleži jedan niz zvučnih refleksija na neki od bezbrojnih višestrukih, iskrivljenih, iskidanih i za 90 stepeni rotiranih odslika kretnji gledalaca po belom, «beskrajnom» prostoru odaje Gugenhajmovog muzeja u Bilbau, ispunjenog Kapurovim pločama-skulpturama različitih veličina i oblika koje su obložene izbrušenim, sjajnim titanijumskim folijama.

Na kraju emisije čućete još i kompoziciju Ogledalo za mecosopran, violončelo, klavir i kamerni orkestar ovog autora. Delo je napisano 2012. godine na tekst Refleksije Dejvida Tejlora i nekoliko stihova iz pesme Ogledala Silvije Plat. Kako kaže sam autor, nakon kompozicije Gledajući u «Ogledala» Aniša Kapura, u kojoj se bavio prevođenjem fizičkog aspeka fenomena ogledala u medij muzike - došao je do filozofskog pitanja identiteta i prolaznosti, kako i pitanja složenih emocionalnih i psihičkih stanja o kojima, u pomenutoj pesmi, svom ogledalu, upečatljivo govori Silvija Plat.

Urednica emisije: Marija Vuković.