Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

Predstava O miševima i ljudima, prema istoimenom romanu Džona Stajnbeka, čiju dramatizaciju potpisuje Stela Mišković, a režiju Dino Mustafić, nastala je u koprodukciji „Barskog ljetopisa" i Gradskog pozorišta iz Podgorice. Inače, radnja Stajnbekovog romana, publikovanog 30-ih godina 20. veka, dešava se u vremenu kada su Sjedinjenim Američkim Džavama harale posledice takozvane „velike depresije", dok su protagonisti obespravljeni nadničari koji, uprkos tome što trpe hirove svojih privremenih gazda, uporno maštaju o životu dostojnom čoveka. Poštujući epohu, reditelj je samo još žešće naznačio paralelu između posledica dve ekonomske krize - one koja je svojevremeno, koncem dvadesetih godina minulog veka, srušila Vol strit, i ove današnje koja ne prestaje da potresa svet. Međutim, Mustafić je u ovoj doslednosti propustio da na dramski materijal primeni sredstva savremenog teatra, smatra Aleksandar Milosavljević i obrazlaže: „ problem Mustafićeve inscenacije je u tome što naturalizam, na kojem je reditelj insistirao, podrazumeva preciznost i apsolutnu doslednost, kojih u barsko-podgoričkoj koprodukciji naprosto nije bilo - ni na planu scenografije, ni u sferi kostima, ali ni u izboru i realizaciji glumačkih postupaka. S druge strane, kompletan rediteljski pristup je delovao anahrono, i to ne samo u pogledu konteksta ovogodišnjeg Bijenala, nego i kontekstu dosadašnjeg Mustafićevog rediteljskog opusa. Na kraju će se ispostaviti - ma koliko na prvi pogled to moglo da izgleda paradoksalno - upravo je primenjeni naturalizam oduzeo radnji predstave životnost: birajući između stvarnosti i realizma, Mustafić se, nažalost, odlučio za realizam. A on je poništio sve ono što bi u ovoj sumornoj priči iz davnina moglo da nas se tiče danas".

* * *

Nastala na tragu dela Karla Marksa, predstava Kapital, u dramatizaciji Vedrane Božinović i reditelja Andraša Urbana, ponudila je sasvim drugačiji ugao sagledavanja priče o kapitalizmu, ispripovedane dijametralno suprotnim pozorišnim sredstvima. I ovom režijom, ostvarenom u Kraljevskom pozorištu „Zetski dom" na Cetinju, Urban nastavlja da preispituje najbolnije tačke ovdašnje svakodnevice, a kao i u svim svojim predstavama, i u Kapitalu efektno sklapa elemente muzičko-scenskog mozaika koji razotkriva suštinu neoliberalnog kapitalizma kao globalnog fenomena. Ovaj mozaik reditelj formira od kockica koje pripadaju konkretnoj stvarnosti Crne Gore, te pokazuje na koje se sve načine logika kapitala upliće u tamošnju politiku, a samim tim i u sve aspekte života. Četvoro Urbanovih veoma mladih aktera (dve glumice i dva glumca) pažljivo nas vode kroz niz scena čiji je smisao postepeno ukazivanje na neuralgične tačke aktuelnog društveno-političkog i ekonomskog trenutka Crne Gore. Od jedne do druge scene reditelj plete scensku strukturu čija teatarska energija kulminira prizorom krajnje razuzdanog konzumerizma, kada su izbrisane sve crte konkretnog naciona, kada su se ljudi pretvorili u nezasite i neumerene potrošače. Jer kapitalizam ukida nacije, poništava individualnost, briše sve granice i čoveka pretvara u roba. Gledajući Urbanov Kapital, vidimo i današnju Srbiju, ali se u pozadini tog „portreta" nahodi zastrašujuća slika savremenog sveta, zaključuje Milosavljević.

Čitala Biljana Jovanović.
Urednica emisije Tanja Mijović.