Svetske muzičke pozornice

Ovim, svečanim koncertom obeležena je tridesetogodišnjica pada Berlinskog zida, kao i antologijsko izvođenje Lenarda Bernstajna Betovenove Devete simfonije. Naime, 23. decembra 1989. godine, nešto više od mesec dana nakon što je Berlinski zid srušen, Bernstajn je održao koncert u zapadnom delu Berlina, a dva dana kasnije, na Božić, isti koncert održao je i u delu grada koji je pripadao Istočnoj Nemačkoj. Na oba koncerta izveo je Devetu simfoniju sa orkestrom u kojem je okupio muzičare iz celog sveta – Amerike, Francuske, Velike Britanije, tadašnjeg Sovjetskog Saveza – ali i umetnike iz Istočne i Zapadne Nemačke. Bernstajn je u ovo monumentalno delo svetske muzičke literature uneo malu, ali izuzetno značajnu izmenu koju je primenio na oba koncerta. Naime, u završnom stavu - Odi radosti, koja je komponovana na stihove Fridriha Šilera - Bernstajn je reč radost zamenio je rečju sloboda, oblikujući finale kao Odu slobodi. „Siguran sam da bi mi Betoven dao svoj blagoslov za ovu izmenu... Ovo je najsrećniji Božić u mom životu", rekao je Bernstajn nakon koncerta uzviknuvši: „Šiler! Betoven! Radost! Brat! Sloboda!" Promena samo jedne reči značila je mnogo, ne samo muzičarima i publici u rasprodatoj koncertnoj dvorani, već i hiljadama ljudi koji su ovaj svečani koncert pratili preko ekrana na otvorenom.

Komponovana u periodu od 1822. do 1824. godine, a po porudžbini Londonskog filharmonijskog društva, Deveta simfonija je poslednja kompletna simfonija u Betovenovom opusu. Iako je ovo delo pisao već potpuno narušenog sluha, ono predstavlja važan stilski most koji povezuje klasičan i romantičan period zapadno-evropske muzičke istorije. Betoven je prevazišao obrasce klasičnog stila kroz veliki orkestar, partituru koja se izvodi duže od sata i u koju je uneo deonice hora i vokalnih solista, nagovestivši na taj način ostvarenja Gustava Malera, Riharda Vagnera i drugih kompozitora poznog romantizma. Delo je premijerno izvedeno 7. maja 1824. godine u Beču.

Emisiju uređuje Irina Maksimović Šašić