Hronika Trećeg programa

U novosadskom naselju Podbara održan je dvodnevni festival Cinema Now kao legitimni naslednik daleko slavnijeg nekadašnjeg festivala Cinema City. Na ukupno četiri lokacije prikazano je šesnaest filmova, među kojima Dejan Petrović izdvaja makedonsko ostvarenje Ljubomira Stefanova i Tamare Kotevske Zemlja meda i delo slovenačkog reditelja mlađe generacije Darka Štantea Posledice.

Zemlja meda, pobednik Sandens festivala, na veliko platno donosi vizuelno impresivnu i očaravajuću priču o poslednjoj pčelarki Evrope, koja i dalje živi u skladu s prirodom, daleko od modernih tehnoloških dostignuća, ne samo 21. nego i 20. veka. Udaljen od socijalnih agitatora za ekološka pitanja, film Zemlja meda u prvi plan stavlja usamljenu sredovečnu ženu, koja u izolovanim predelima proizvodi med, što joj je jedini izvor prihoda, hobi i zadovoljstvo.

Film Posledice više nego uspešno ekranizuje nekoliko kompleksnih i delikatnih tema, izbegavajući uspešno zamke poželjnog politički-korektnog angažmana. Naime, ostvarenje Darka Štantea tematizuje nekoliko ključnih motivskih odrednica generacijskog filma: odrastanje, otpor autoritetu, seksualnost, nasilje, odsustvo perspektive.

* * *

Teatrolog Dragan Klaić (1950-2011) načinio je izvanrednu studiju, a moglo bi se reći i elaborat, pod naslovom Početi iznova - promena teatarskog sistema. Kako nas obaveštava Radomir Putnik, u ovaj pionirski poduhvat Klaić se upustio kao višedecenijski pozorišni teoretičar, a katkad i praktičar, koji je na poziciji direktora Holandskog pozorišnog instituta (od 1992. do 2001. godine) i kao profesor kulturologije na više evropskih univerziteta, stekao dubinski uvid u organizacionu strukturu evropskih institucionalnih pozorišta i prepoznao nadolazeću krizu koja je iz korena promenila odnose u evropskom teatru. Analizirajući zatečeno stanje, Dragan Klaić otvorio je pitanje opstanka subvencionisanih pozorišta na starom kontinentu i time anticipirao neizbežan razgovor o njihovoj daljoj sudbini. U svojim analizama autor je ukazao na neophodnost promena u organizaciji subvencionirane pozorišne delatnosti na svim nivoima, od stvaranja ansambla, načina rukovođenja i određivanja mesta teatru u okviru društvene zajednice, do izbora repertoara, učešća na festivalima, povezivanja sa drugim pozorištima i sredinama, fleksibilnijeg marketinga i korišćenja prednosti tehnoloških inovacija i njihovog stavljanja u službu teatarske umetnosti. Da bi što podrobnije objasnio neophodnost blagovremenih promena, Dragan Klaić povlači paralelu između komercijalnih pozorišta na zapadu, raznih estradnih i muzičko-zabavnih programa, kao i drugih oblika zabave koji pretenduju na istu publiku, preteći da površnošću i draškanjem niskih strasti kod gledalaca, preotmu potencijalnu publiku.

Čitala Dušica Mijatović.
Urednica emisije Tanja Mijović.