Hronika Trećeg programa

Tamara Simović u svom tekstu piše o koncertu posvećenom flautisti Ljubiši Jovanoviću, to jest 40-godišnjici njegovog umetničkog rada, koji je održan u utorak, 8. oktobra, u Sali Kolarčeve zadužbine. Pored Jovanovića, nastupili su flautisti Guoliang Han i Jubin Kim, u pratnji orkestra Kamerata Serbika, pod upravom Igora Grupmana, koji je, takođe nastupio i kao jedan od solista koncerta. Na repertoaru koncerta našla su se dela Aluina Hanga, Karla Filipa Emanuela Baha, Volfganga Amaeusa Mocarta, Johana Sebastijana Baha, Franca Doplera i Žozefa Boden de Boamortijea. Poseban utisak ostavila je završnica koncerta, kada su se na sceni pojavili bivši i sadašnji studenti Ljubiše Jovanovića i njihovi učenici, koji su zajedno sa gostima iz Kine i profesorom izveli Koncert za pet flauta u a molu Žozefa Bodena de Boamortijea i Contrapuntus I iz „Umetnosti i fuge" Johana Sebastijana Baha, u aranžmanu Ingeborga Bugarinovića. Na sceni se tako našlo preko 70 flautista, koji su svedočili o značaju koji Jovanović ima u našoj sredini - kao izvođač, pedagog, ali i promoter savremene srpske muzike, što dokazuje i premijera kompozicije za flautu i kontrabas izvedena na bis, čijeg autora Ljubiša Jovanović namerno nije želeo da otkrije, ostavljajući publiku da očekuje neki njegov nov nastup i priliku da predstavi ovo delo kao i njegovog zagonetnog autora, sa kojim ga, po svemu sudeći, povezuje dugogodišnje prijateljstvo.

* * *

Tina Arsenijević se osvrće na nastup britanske čelistkinja Natali Klajn i orkestra Slovenačke filahrmonije, koji su se publici 51. BEMUS-a predstavili 12. oktobra na velikoj sceni Kolarčeve zadužbine, izvodeći dela Uroša Kreka, Jozefa Hajdna i Petra Iliča Čajkovskog. Kako zapaža kritičarka, ovaj koncert pokazao je, između ostalog, tri vida klasicizma - onog u 20. veku, onog izvornog iz 18. veka i specifičnog Čajkovskog, koji se prečesto zaboravlja pred jasnim romantizmom ovog autora. Sama publika verovatno je uživala u nečemu drugom - u solidnom i nadahnutom sviranju slovenačkih muzičara, kao i u susretu sa impresivnom muzičkom darovtošću Natali Klajn. Naročito je bilo zanimljivo izvođenje Serenade za gudače, opus 48 Petra Čajkovskog, koje se karakterisalo doslednim sprovođenjem dinamičkih talasa, smenama klimaska i antiklimaksa, što je jedna od bitnih odlika muzičke dramaturgije u delima Čajkovskog. Na ovaj način umetnici su davali sugestiju kuda se kreće muzički tok i šta sledi, što je od celog izvođenja učinilo jedan proživljeni i muzički oformeljni događaj. Još jednom treba istaći i odličnu saradnju svih orkestarskih grupa, posebno razumevanje među prvim i drugim violinama, kao i slušanje među članovima orkestra koji su preko potrebni da bi se Serenada za gudače uspešno izvela bez prisustva dirigenta.

Urednica emisije: Tanja Mijović.