Naučni skupovi – Zorica Tomić: „Nada i entropija”

Jezička/simbolička interpretacija/translacija sopstvenog iskustva, kao i mapiranje i razumevanje uzajamnosti odnosa sa drugim subjektima, predstavlja temelj brojnih nesporazuma u komunikaciji. Ali paradoksalno, upravo su nesporazumi, odnosno napor da se oni prevaziđu, sam temelj ljudske komunikacije; otuda je komunikacija, po rečima Zorice Tomić, rodno mesto nade. Nadu treba razumeti kao nastrojenost sagovornika u pogledu mogućnosti zasnivanja intersubjektivnosti komunikacije. Dakle, kategorija očekivanja koja je vrlo bliska kategoriji nade, u komunikološkom smislu, temelji se na funkciji znanja (onoga što je poznato/redundantno u poruci). Pošto je nada orijentisana ka budućnosti, ona se odnosi na mogućnost detekcije i razumevanja novuma (smisla) koji tek treba da se pojavi, tako da Rortijevu tezu da „političko odlučivanje pretpostavlja nadu" možemo staviti u kontekst teorije komunikacije. Štaviše, svako odlučivanje pretpostavlja nadu - nadu da smo dobro izabrali, jer osim nade, ni sa čim drugim ni ne možemo da računamo. Za razliku od sveta kompjutinga, koji predstavlja ma koliko ogroman, u osnovi zatvoreni sistem ograničenog i predvidivog broja mogućnosti, ljudska komunikacija operiše u mreži neodlučivosti i time se nalazi u sferi koju je nemoguće kontrolisati (to je smisao entropije, dok je nada, shodno tome pozitivna nastrojenost da se u haosu detektuje poredak, a time i smisao).

Sledećeg četvrtka, 24. oktobra, nastavićemo emitovanje zvučnih zapisa sa ovog naučnog skupa.

Urednica emisije Tanja Mijović.