Opera: Benvenuto Čelini

Ovo je bio najambiciozniji omaž Proms festivala 150-oj godišnjici od smrti Hektora Berlioza. Oni su na program postavili jedno od Berliozovih najkontroverznijih ostvarenja - operu Benvenuto Čelini, kompozitorovu himnu umetničkoj kreativnosti, koja je ujedno fikcionalni pogled na život ovog italijanskog renesansnog vajara ispunjen ljubavlju, ubistvom, karnevalima, papskim intervencijama, kao i sa ništa manje nego četiri prerušena fratra. Tu je i livenje statue Perseja što je iscrpelo sve Čelinijeve finansijske rezerve. Ovo je opera za koju je dirigent Džon Eliot Gardiner, koji ujedno rukovodi ovim izvođenjem, rekao da je „obožava". On je odabrao da Revolucionarni i romantični orkestar svira na istorijskim instrumentima iz Berliozove epohe koje je kompozitor predvideo - kao što su četiri harfe, gitara, činele i duvački instrument iz porodice saksofona - ofikleida.

Opera Benvenuto Čelini je premijerno izvedena 10. septembra 1838. godine pod dirigentskom palicom Fransoa Habeneka. Slavni francuski tenor Žilber Dipre pevao je naslovnu rolu Benvenuta Čelinija. Nakon neuspešne premijere, na kojoj je publika veoma burno negodovala već nakon nekoliko početnih numera, Franc List je 1851. godine predložio da se napravi nova produkcija u Vajmaru, a Berliozu je sugerisao da unese izvesne izmene u partituru. Vajmarska verzija je premijerno izvedena 1852. godine, kada je glavnu rolu izvodio čuveni Karl Bek, tenor koji je proslavio Vagnerovog Loengrina 1850-te godine. Opera je predstavljena i u Londonu 1853. godine, ali bez uspeha. Za kompozitorovog života ovo delo, tehnički veoma zahtevno, izvedeno je još jednom u Vajmaru 1856. godine.

Urednica Ksenija Stevanović