Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

Pozorišni festival Viminacijum fest održan je na lokalitetu jednog od najznačajnijih gradova i vojnih logora Rimskog carstva od 1. do 6. veka, a danas jednog od naših najvećih arheoloških nalazišta. Tako su u centralnom delu limesa, rimskog logora, oformljene dve pozornice - velika i kamerna, a treća je smeštena u prostranom dvorištu samog domusa. Ansambli i gosti festivala smešteni su u zgradama vojnog logora, aktivirana je i kantina, a pokazaće se da je sve to gostima ponudilo mnogo veći komfor od, recimo, uslova u brionskom kampu u kojem funkcioniše festival Ulisis teatar Radeta Šerbedžije, glumca i muzičara koji je sa članovima svog benda održao koncert na otvaranju ovogodišnjeg Viminacijum festa.

Što se pozorišnog programa tiče, prvoizvedena predstava je Bakhe koju je prema Euripidovoj tragediji u Kazalištu Ulisis režirala Lenka Udovički. „Ove Bakhe započinju fragmentarnim prikazom jedne od sesija kolektivne psihoterapije čije učesnice su žene koje govore o problemima aktuelne svakodnevice, o trivijalnostima u kojima se one sve teže snalaze; no predstava se nastavlja sve kraćim fleševima u kojima jasno slutimo da sve intenzivnije popuštaju kočnice svojstvene socijalizovanim osoba današnjice. A onda počinju Bahantkinje", piše Aleksandar Milosavljević.

Druge takmičarske večeri izvedena je predstava Državnog mađarskog pozorišta iz Temišvara Sonet 66, nastala po stihovima verovatno najpoznatije Šekspirove pesme, a predstavu je režirao Kokan Mladenović, razloživši Šekspirove stihove i od svakog od njih generišući po jednu scenu. Na Drini ćuprija Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, takođe u dramatizaciji i režiji Kokana Mladenovića, svakako se uklapala u koncept selektora festivala Mihajla Nestorovića, potvrđujući i mit o slavnom višegradskom mostu, ali i mit o Ivi Andriću, baš kao što je jedna od suština ove predstave u provokativnom preispitivanju mnogih naličja mita o suživotu različitih naroda i religija na ovim prostorima.

Produkcija Drame Slovenskog narodnog gledališča Devojčica sa žicama evidentno je nastala po motivima Andersenove bajke Devojčica sa žigicama, a predstavu je na scenu postavio poznati makedonski kompozitor i sve uspešniji reditelj Marijan Nećak. Polazeći od sižea poznate bajke o nesrećnoj devojčici koja u zimskoj, snežnoj, prazničnoj noći na ulici prodaje šibice, ali se suočava s bezdušnošću ovog sveta, Nećak zapravo plete višeslojnu priču o putovanju mlade violinistkinje koja sa Balkana namerava da stigne u Evropu.

Poslednje takmičarske večeri odigrana je M.I.R.A. Bitef teatra u režiji Andraša Urbana, predstava o kojoj je ovde u više navrata bilo reči, te sada Milosavljević samo konstatuje da se igra četiri odlične glumice izvanredno uklopila u ambijent viminacijumskog domusa i da je jednu od dve nagrade Viminacijum festa, onu namenjenu najboljem glumcu, zasluženo dobila Mirjana Karanović. Žiri, u sastavu Dejan Mijač (reditelj), Miodrag Tabački (scenograf) i Snežana Trišić (rediteljka), takođe opravdano, nagradu za najbolju predstavu dodelio je Devojčici sa žicama.

Čitala Dušica Mijatović.
Urednica emisije Tanja Mijović.