Nova diskografija

Ovo je debitantsko izdanje za ovu uglednu diskografsku kuću mlade litvanske umetnice Mirge Gražinjite-Tile, koja je kao prva žena u istoriji ovog izdavača sa njim zaključila dugoročan i ekskluzivni ugovor na poziciji dirigenta. Od kada je 2016. godine Gražinjite-Tila zamenila Andrisa Nelsonsa na mestu muzičkog direktora Simfonijskog orkestra grada Birmingema, ova litvanska dirigentkinja je nizala brojne internacionalne uspehe, dirigujući ansamblima kao što su Filharmonija iz Los Anđelesa, Filharmonijski orkestar Francuskog radija, Filadelfijski orkestar, njujorški Metropoliten orkestar, ansambl Santa Čečilija iz Rima i mnogi drugi.

Jedan od ansambala sa kojim je i ranije sarađivala, a koji joj se, uz Simfonijski orkestar grada Birmingema pridružio na njenom debitantskom albumu za Dojče gramofon, je Kremerata Baltika, sa kojom je ova dirigentinja već ostvarila jedan diskografski zapis sa muzikom Mojseja Vajnberga, svirajući njegovu Četvrtu simfoniju. Na njenom najnovijem albumu, nalaze se dva Vajnbergova simfonijska ostvarenja - Druga i Dvadeset prva simfonija. Kompozitor, čija se stogodišnjica rođenja obeležava ove godine, za sobom je ostavio veliki opus od sto pedest dva dela i čak dvadeset jedne simfonije. Njegovo poslednje simfonijsko i prema autorovom mišljenju najbolje ostvarenje ovog žanra, koje ima podnaslov „Kadiš", nastajalo je u periodu od više od trideset godina. Delo otkriva jednu od osnovnih preokupacija kompozitora čija je porodica nestala tokom Holokausta, a to je da se očuva „sećanje na one koji su ubijeni u Varšavskom getu". Otuda i drugi podnaslov ovog dela, koji glasi „Plač". Sama simfonija je delimično zasnovana na muzici za film „Oče naš" Borisa Ermolajeva, koji govori o sudbini majke i dečaka koji traže utočište u Getu, ali tamo pronalaze samo smrt. Ova tema je svakako bila bliska Vajnbergu čija je porodica nestala tokom Drugog svetskog rada, dok je sam kompozitor izbegao sličnu sudbinu, bežeći najpre u Belorusiju, a potom i Uzbekistan. Ipak, ni tamo nije utekao stalinjističkom progonu, te je 1953. godine uhapšen, zbog „jevrejskog buržoaskog nacionalizma". Samo zahvaljujući intervenciji njegovog bliskog prijatelja i kolege Dmitrija Šostakoviča, ali i iznenadnoj Staljinovoj smrti, bio je oslobođen nekoliko nedelja kasnije. Iskustva progona i represije, duboko su se reflektovala na Vajnbergov muzički jezik. Njegova dela su kontemplativna, sa prigušenom dramatikom i povremeno prožeta uticajima Malera i Šostakoviča, a u pomenutoj Simfoniji broj 21, on koristi i diskretne citate klavirske muzike Šopena, koji u svedenom orkestarskom okruženju, deluju kao ostaci sećanja u pustoši koju je za sobom ostavio rat.

Pored ovog obimnog ostvarenja, na dvostrukom albumu koji večeras predstavljamo nalazi se i Vajnbergova Simfonija broj 2 iz 1946. godine, koju ovom prilikom izvodi Kremerata Baltika pod upravom Gražinjite-Tile. Ovo znatno optimističnije delo, poseduje i manje fragmentarnu strukturu od pomenute „Kadiš simfonije", a angažovana interpretacija ansambla posebno naglašava stalnu igru između grupa gudača.

Urednica emisije: Ivana Neimarević