Muzika viva – 66. Međunarodni rostrum kompozitora

Delo U mojoj mreži (In my Web) Selije Svart uvršteno je među preporučena dela Rostruma u kategoriji kompozitora mlađih od trideset godina. Selija Svart je rođena 1994. godine, a sa devet godina je počela da svira saksofon. I danas se paralelno bavi modernim džezom i kompozicijom, koju je završila na Kraljevskom konzervatorijumu u Hagu radeći sa Martejnom Padingom i Peterom Adriansom. Narativni i filmski uticaji imaju važno mesto u njenoj muzici. Kompozicija U mojoj mreži tako prati spoljašnju narativnu strukturu. Sastoji se iz tri scene koje se dešavaju u paukovoj mreži i bavi se odnosnom između predatora pauka i njegovog plena, sve do trenutka kada on jede svoju žrtvu. Svart je zamislila da pauk „govori" uz pomoć Morzeove azbuke koju lupka na samoj mreži. Paterni izvedeni iz Morzeovog koda su inkorporirani u ritmičku strukturu deonice klavira i bas bubnja.

Kompozicija 1002 za orkestar delo je Havara Tafika. Ovaj autor je rođen u kurdskoj zajednici na severu Iraka 1982. godine. Od devete godine pohađao je časove muzike kod učitelja koji su završili ruske konzervatorijume. Ipak, 1998. godine Tafik je pobegao iz domovine i kao šesnestogodišnjak se obreo u Holandiji gde je zatražio azil. U centru za izbeglice su otkrili njegov muzički talenat i predznanje, te je ubrzo upisao Konzervatorijum u Tilburgu gde su mu glavni predmeti bili violina i komponovanje. Posle godina izbegličkog statusa, Havar Tafik je dobio holandsko državljanstvo 2014. godine. U svojim delima spaja tekovine zapadne savremene muzike sa elementima kurdske muzičke tradicije, a sama kompozicija 1002 je refleksija na poznato delo Šeherezada Nikolaja Rimskog-Korsakova koja je bazirana na poznatoj arapskoj zbirci priča Hiljadu i jedna noć.

U ostvarenju Citati Vitalija Karagkezidisa, autor navodi fragmente govora četranest poznatih istorijskih ličnosti, lišene bilo kakvog konteksta, cilja i političke težine. On ove fraze, istrgnute iz svojih celina vidi kao prazne i apsolutne klišee. Ali, autor je u stvari hteo da istraži njihov još uvek prisutan muzički potencijal. Tako je osmislio sistem koji je preveo imenice, glagole, pridve i ostale elemente rečenice u harmonije, arpeđa, melodije i ritmove bazirane na Morzeovoj azbuci, tako da je lingivistički trag originalnog materijala sačuvan.

Delo Ljubav u samoći Andree Keler predstavljalo je selekciju Australije na 66. Rostrumu. Ova kompozicija koja u sebi sadrži elemente govornog teksta i muzike je meditacija na tekst Pisma mladom pesniku Rajnera Marije Rilkea. Napisana je za klavir, flautu, bas klarinet i vibrafon/udaraljke, uz korišćenje sanudskejpova i snimljenih procesovanih zvukova. Sam Rilkeov tekst govori renomirani češko-austrlijski džez trubač Miroslav Bukovski na češkom i enegleskom jeziku. Teme koje se pomaljaju su pitanje usamljenosti kao osnovnog stanja umetničkog stvaranja, tuge, unutrašnje izolacije, ali i strpljenja, ljubavi i optimizma.

Urednica Ksenija Stevanović