Razum i osećajnost

Ovaj pijanista i kompozitor, rođen 1733. godine, po profesiji je zapravo bio vojnik, koji se borio u Sedmogodišnjem ratu. Kao kapetan u puku Ditersdorfovog zaštitnika Princa od Saks-Hildburghauzena, sa trupama je stigao u Valerštajn, gde ga je u službu primio lokalni vladar, Princ Filip Karl od Etingen-Valerštajna. Fon Beke je ubrzo stekao poštovanje ovog aristokrate, i kao vrstan pijanista, ali i intendant na njegovom dvoru. Takođe, on je bio i ađutant prinčevog naslednika, Krafta Ernesta, te je po njegovom stupanju na tron, Fon Beke promovisan u čin majora, što ga nije sprečilo da se bavi i muzikom do kraja života.

Ignac fon Beke je intenzivno putovao, predstavljajući svoja dela u Parizu, Beču, Manhajmu, Berlinu i drugim značajnim muzičkim centrima tog doba. Na ovim turnejama je sticao važne kontakte, poput onih sa Glukom i Haseom, koji su ga podržavali i podsticali u nameri da završi operu Roland, ili sa Hajdnom, čija dela su posebno uticala na Fon Bekeovu poetiku, a koji je posetio dvor u Valerštajnu upravo zbog ovog kompozitora. Među muzičarima koje je Fon Beke doveo na ovaj provincijalni dvor, bili su i Antonio Roseti, Jozef Rejha, i Fridrih Vit, a sačuvane muzikalije u dvorskoj biblioteci, svedoče o bogatom i razvijenom repertoaru koji je izvođen na dvoru u ovom bavarskom gradu.

Kao pijanista, Fon Beke je uživao veliki ugled. Na proslavi krunisanja Cara Leopolda II 1790. godine, svirao je Koncert u četiri ruke zajedno sa Mocartom. To nije bio prvi susret dvojice umetnika, jer su petnaest godina ranije u Minhenu učestvovali u muzičkom duelu. Pesnik i kompozitor Kristijan Fridrih Danijel Šubart, koji je bio u publici, tada je tvrdio da je Fon Beke bio pobednik i da je svirao bolje od Mocarta: „U Minhenu prošle zime sam čuo dvojicu najvećih pijanista, Gospodina Mocarta i Kapetana fon Bekea", zapisao je Šubart i nastavio da je „Mocartovo sviranje imalo odličnu težinu, i čitao je a prima vista sve što bi stavili pred njega. Ali, ništa više od toga. Fon Beke ga je nadmašio u svakom pogledu - u agilnosti, gracioznosti i razgaljujućoj slatkoći", zaključio je tada Šubart. Ipak treba reći da su Mocartove pristalice, sa druge strane, smatrale Fon Bekeovo sviranje „plitkim i nedisciplinovanim".

Urednica Ivana Neimarević