Vek harmonike – Kompozicije Kalevija Aha

Ovaj savremeni finski kompozitor rođen 1949. godine, studirao je u klasi Einojuhanija Rautavare na Muzičkoj akademiji Jan Sibelijus u Helsinkiju, a potom i na Visokoj školi za muziku Hans Ajzler u Berlinu, u klasi Borisa Blahera. Muzički jezik Kalevija Aha prošao je različite stilske faze – od neoklasicizma, preko modernizma, do postmodernizma. Aho je poznat kao kompozitor dela za velike sastave, te njegov opus broji sedamnaest simfonija, trideset jedan koncert, pet opera, kao i veliki broj komada kamerne muzike. Njegova Prva simfonija komponovana 1969. i Drugi gudački kvartet, napisan naredne godine, privukli su pažnju muzičke javnosti i obezbedili već tada Kaleviju Ahu istaknuto mesto među savremenim finskim autorima.

Na predlog čuvenog harmonikaša i pedagoga Matija Rantanena, Aho je 1984. godine napisao Prvu sonatu za harmoniku, koja se smatra jednim od najzahtevnijih dela ikada napisanih za ovaj instrument. Naime, akcenat ove kompozicije je na istraživanju krajnjeg dometa harmonike kao polifonog instrumenta. Premijera je bila tek 1989. godine kada je autor revidirao partituru, na šta ga je podstakla harmonikašica Marjut Tinkinen, inače potekla iz klase Matija Rantanena. U isto vreme, autor je uradio i verziju za dve harmonike, a njena premijera bila je tek 2002. godine. Sonatu za dve harmonike Kalevija Aha čućete u tumačenju Suzan i Velija Kujale.

U nastavku ćete čuti i Koncert za harmoniku iz 2016. godine. Izvode harmonikaš Klemen Leben i članovi Simfonijskog orkestra Radio-televizije Slovenije, pod upravom Vila Matvejefa. Snimak je zabeležen 12. oktobra 2017. godine u Cankarjevom domu u Ljubljani, a dobili smo ga posredstvom Euroradija.

Urednica emisije Marija Vuković