Opere – Đoakino Rosini: Adina

Ova farsa napisana je 1818. godine na libreto markiza Gerarda Bevilakve-Aldobrandinija, koji je adaptirao libreto Feličea Romanija za operu Kalif i robinja. Rosini je porudžbinu za komponovanje dobio od portugalskog mecene, koji je bio nadzornik portugalskih pozorišta i upravnik policije Lisabona, kao poklon za nepoznatu pevačicu. Današnji stručnjaci smatraju da je ovo, inače scenski izuzetno dopadljivo delo, tek skica, a ne dovršena celina, ukazujući i na to da je Rosini zbog brzine pisanja posegao i za autocitatima - odnosno da se poslužio već napisanim arijama za svoju operu Sigismund iz 1814. godine. Primetne su i nežne, kompleksne arije za Adinu - jedinu žensku rolu ove opere, kao i čista i precizna orkestracija, kao i melanholična atmosfera u inače farsičnom zapletu. Opera ne poseduje uvertiru, a ne postoje dokazi da je Rosini ikada čuo ovo delo na samoj pozornici, dok je premijera iz nepoznatih razloga upriličena tek u junu 1826. godine, osam godina posle završetka komponovanja, u Nacionalnom teatru Sao Karlos u Lisabonu.

Sadržaj je sledeći:

Bagdadski kalif se sprema da se venča sa prelepom robinjom Adinom. Ona, iako gaji naklonost prema kalifu, pošto se pojavi njen verenik Selim od kojeg su je razdvojili razbojnici, počinje da sumnja u odluku da treba da se uda za starijeg vladara. Potpomognuti Mustafom, baštovanom u palati, Selim i Adina pokušavaju da pobegnu. No, bivaju otkriveni i uhapšeni. Selima osuđuju na smrt, a Adina pada u nesvest otkrivajući pri padu medaljon koji je nekada davno kalif darovao svojoj velikoj ljubavi Zori, inače Adininoj majci. Tako se otkriva da je Adina Kalifova ćerka i opera ima očekivani srećni kraj.