Naučni skupovi

Estetika u humanističkom ključu – govori Vladimir Vujošević

U emisiji NAUČNI SKUPOVI, četvrtkom možete slušati snimke sa konferencije „Estetika u humanističkom ključu” koja je, u organizaciji Estetičkog društva Srbije, održana 16. i 17. maja u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu. U večerašnjoj emisiji ovog ciklusa možete pratiti izlaganje Vladimira Vujoševića „Gotsko: estetička kategorija kao izraz krize humanističkog znanja”

„Gotika" je kontroverzan termin koji se, kroz istoriju, često upotrebljavao sasvim arbitrarno, sa ciljem da se opišu, naizgled, potpuno heterogeni fenomeni, zapaža Vladimir Vujošević i ukazuje na to da se i u savremenim upotrebama reč „gotsko" pojavljuje kao pežorativni „estetički" pojam. U pitanju je oznaka za nešto „nekognitivno", odvojeno od bitnog sadržaja umetničkog dela ili teksta - kao izraz za atmosferu, percepciju, čisti vizuelni kvalitet, emocionalni doživljaj recipijenta: nešto mračno, nešto zastrašujuće, nešto „gotsko". Važno je istaći da „gotsko" u opisivanju određenog književnog sadržaja (takozvanih priča strave) počinje da se javlja u kontekstu jednog specifičnog osamnaestovekovnog ideološkog i kulturnog kretanja, koje je bilo obeleženo i kontroverznim odnosom prema samoj ideji znanja o prošlosti. Humanističko znanje može se uslovno okarakterisati i kao korpus znanja o prošlosti. Istorijska nepreciznost je važna odlika „gotskog" teksta, narativni model koji čak i kod humanistički obrazovanih autora, na primer u „protogotskom" idiomu Edvarda Gibona, obrazuje žanrovski identitet gotike. Gotika je književni žanr koji uprisutnjuje osamnaestovekovnu anksioznost ugroženosti društva napretka od mračnih „vampirskih" sila feudalne prošlosti.Prošlost tako postaje ideologizovani termin, te je u tretmanu prošlosti u gotskom tekstu uvek neophodna određena vrsta distance i (iskrenog ili „pretvornog") „zaborava" kulturnih formi prošlosti. Recimo, sakralne forme (predstave i narativi) predmoderne hrišćanske kulture u gotskoj fikciji su „defamilijarizovane" u jezive, nestabilne i nejasne slike „krvavih" predstava, čudnih i opskurnih obreda, latinskog nerazumljivog „brbljanja". Da bi gotika (kao književni žanr) ostvarila sopstveni efekat nužna je određena vrsta neprotumačivosti „ikonografskog sadržaja". „Prepoznavanje" tog sadržaja podrazumeva humanističko znanje. Efekat „gotskog" u književnosti počiva na (često dobrovoljnoj) suspenziji znanja o prošlosti. „Gotsko" predstavlja estetičku kategoriju „krize", dakle u pitanju je termin koji postaje naročito frekventan u karakterizaciji jednog korpusa književnih tekstova nastalih u periodu „nove racionalnosti" koja je obeležena i usponom takozvanih „prirodnih nauka", zaključuje Vujošević.

Sledećeg četvrtka, 4. jula emitovaćemo snimak izlaganja Miloša Ćipranića sa ovog naučnog skupa.

Urednica ciklusa Tanja Mijović.

broj komentara 0 pošalji komentar