Gramofonija – Betovenovi rariteti

Iznenađuje činjenica da je ovo jedna od najuspešnijih Hungarotonovih ploča u polju klasične muzike, imajući u vidu širinu i obim tadašnje ponude ove kompanije. Međutim, malo poznata dela bečkog klasičara, naročito ona posvećena mandolini, bila su veoma privlačna pre svega inostranoj publici, kojoj je izdanje bilo namenjeno, a kritika je u vezi sa albumom isticala važnost upoznavanja šire publike sa Betovenovim minijaturama, kao i uspeh izvođača da kompozitorovu veličinu izraze u izuzetno skučenom i za ovog autora neuobičajenom žanrovskom i akustičkom okviru. Pored izdanja na vinilu, mađarska kompanija je objavila krajem decenije verziju na optičkom nosaču, a danas je, između ostalog, ovaj album dostupan i u okviru edicije tzv. referentnih snimaka, sačinjene od retkih i značajnih zapisa umetničke muzike iz analogne ere.

Značajno je pomenuti da je vrsta mandoline za koju je Betoven pisao i kakva se čuje na snimku, vrhunac svoje popularnosti doživela tokom Napoleonove ere. Instrument je bio zastupljen ranije, ali se u ovom periodu ustalila varijanta sa četiri dvostruke žice koja je bila veoma zahvalna za sviranje i ubrzo postala rasprostranjena u celoj Zapadnoj Evropi. Prema načinu na koji je Betoven komponovao za mandolinu, može se reći da ju je pre svega smatrao amaterskim instrumentom, ali koji se može veoma dobro upotrebiti za kamerno muziciranje, dodajući standardnim ansamblima specifični kolorit i prizvuk Napoleonovog doba.

Autor emisije Milan Milojković