Leopold Mocart i žanr simfonije

Emisiju otpočinjemo delima Mihaela Hajdna, savremenika Leopolda Mocarta koji je takođe radio i stvarao na nadbiskupskom dvoru u Salcburgu. Iako je komponovanje crkvenih vokalno-instrumentalnih dela bila osnovna obaveza Mihalea Hajdna, on je paralelno gradio i svoj opus instrumentalnih dela, u okviru kojeg žanr simfonije zauzima najvažnije mesto. Četvorostavačna Simfonija broj 11 u B-duru, Pergerova oznaka 9, komponovana je u dve etape: prva tri stava datirana su 1766. godine, dok je finale napisan šest godina kasnije. Reč je o zrelom simfonijskom ostvarenju koje je građeno na sukobu melodiozne deonice gudača i akordskog orkestarskog tutija. Simfonija broj 15 u D-duru, Pergerova oznaka 41, nastala je desetak godina pre, a verovatno sadrži i muziku koju je Mihael Hajdn komponovao još ranije. Posebno je zanimljiva upotreba molskih sekvenci u razvojnom delu prvog stava - što je tehnika na kojoj će nastaviti da radi Volfgang Amadeus Mocart - kao i monotematski menuet na mestu drugog stava; pored toga, oboi i horni dodeljene su solističke deonice u finalnom stavu.

Slušaćete i tri simfonije Leopolda Mocarta. Četvorostavačna Simfonija u G-duru, Ajzenova oznaka G 5, nastala je početkom pedesetih godina 18. veka, a zanimljiva je zarad odsustva tematskog kontrasta u sonatnom alegru i upotrebe ritma sičilijane u trećem, laganom stavu. Trostavačna Simfonija u G-duru, Ajzenova oznaka G 7, obojena je pastoralnim tonom, koji potcrtavaju deonice horni i flauta, kao i menuet koji je na mestu završnog stava. Simfonija u D-duru, Ajzenova oznaka D 26, delo je komprimovanog, poznog simfonijskog izraza Leopolda Mocarta; takođe je primetno odsustvo kontrastne druge teme sonatnog alegra, kao i upotreba atake u funkciji povezivanja stavova.

Autor Srđan Atanasovski
Urednica Sanja Kunjadić