Razum i osećajnost

Gudački kvartet u Be-duru Hajnriha Antona Hofmana.

Ovaj umetnik je tokom života bio relativno poznat kao virtuoz na violini i kompozitor. Rođen je samo nekoliko meseci pre Betovena, 1770. godine u Majncu, u porodici dvorskog savetnika, što mu je omogućilo da dobije odlično obrazovanje. Ipak, iznenanda smrt oca, primorala ga je da napusti studije i da se samostalno izdržava, nastupajući kao violinista u dvorskom orkestru. Tokom krunisanja Cara Leopolda II, 1790. godine, boravio je u Frankfurtu, gde je imao priliku da svira sa Mocartom, a godinama kasnije prisećao se „Mocartove detinjaste dobrote, duha i očaravajuće muzikalnosti". Nakon završetka Napoleonovih osvajanja, trajno se nastanio u Frankfurtu gde je postao najpre prvi violinista, a potom i koncertmajstor gradskog orkestra. Zahvaljujući bogatom muzičkom životu u Frankfurtu, Hofman je imao priliku da predstavi i svoja dela, kao i da nastupa u kvartetu zajedo sa Lujem Šporom. Godine 1835, Hofman se povukao iz javnog života, a preminuo je sedam godina kasnije.

Pored dva violinska koncerta, jednog dvostrukog koncerta i kantate, celokupan opus Hajnriha Antona Hofmana bio je posvećen kamernim delima - klavirskim kompozicijama, ciklusima pesama, duima za različite kombinacije instrumenata, za koje je rečeno da su „puni bogatstva, originanosti i jasnoće forme" i dve zbirke gudačkih kvarteta. U večerašnjoj emisiji, čućete jedno od ovih dela, Gudački kvartet u Be duru opus 3 broj 2, napisan 1795. U tri kvarteta objavljena pod opusom 3, primećuje se da je Hofman bio upoznat sa tradicijom bečke škole, preuzimajući četvorostavačnu strukturu ciklusa, kao i težnju da uspostavi ravnopravan odnos deonica svih instrumenata.

Urednica emisije: Ivana Neimarević

broj komentara 0 pošalji komentar