Hronika Trećeg programa

Na osnovu istorijskog materijala, koji čini oko tri četvrtine knjige Zašto liberali pobeđuju u kulturnim ratovima (čak i kada gude izbore)? Bitke koje određuju Ameriku - od Džefersonove jeresi do homoseksualnog braka, Stiven Protero promišlja uzroke, prirodu i ishode kulturnih ratova. Inače, sintagma „kulturni rat" danas je uvrežena u američkoj literaturi i označava sukob dva različita pogleda na svet, odnosno dve kulture ili suprotna stanovišta o spornim pitanjima najčešće vezanim za moral, religiju, politiku. Ipak, kulturni rat, ma o kojem pitanju da je reč, uglavnom je politički, a u SAD se najčešće ispoljava kroz sporove konzervativaca i liberala. Iako je sama sintagma relativno nova, ovakvi sporovi se ne odnose samo na 21. vek, već se primeri kulturnih ratova mogu naći u američkoj istoriji još od kada su se doseljenici izborili za nezavisnost. Tema prvih sukoba je najčešće bila religioznost predsedničkih kandidata, potom su sledili sporovi oko mormona koji su u početku bili agresivno proganjani da bi kasnije počeli još agresivnije da se brane, a pre nego što se upusti u savremene kulturne ratove (oko prava na abortus, homoseksualnih brakova i tome slično), Protero opsežno analizira prohibiciju.

Odgovarajući na pitanje iz naslova Zašto liberali pobeđuju u kulturnim ratovima? – autor ukazuje na činjenicu da kulturni rat počinje onda kada konzervativna strana počne da brani ono što je već unapred izgubljeno. Naime, konzervativizam se trudi da očuva određeni način života koji promenama može biti ugrožen, zatim podrazumeva da se na staro vrati ono što je u međuvremenu promenjeno i, najzad, da se iz zajednice isključe svi oni koje konzervativci smatraju odgovornim za promene do kojih je došlo. Nasuprot njima, liberali bi bili oni koji veruju u to da su promene neminovne, koji ih dočekuju raširenih ruku i sa željom da se što više različitih grupacija uključi u javni život, piše Aleksandra Kostić.

Čita Dušica Mijatović.
Urednica emisije Tanja Mijović.