Hronika Trećeg programa

Dokumentarni film Splav švedskog reditelja Markusa Lindena evocira naučni eksperiment sproveden 1972/73. godine. Pratimo sociologa Santjaga Đenovesa koji je kako bi potvrdio svoju hipotezu o uticaju spoljašnjih uslova na seksualnost i nasilje u ljudskoj zajednici, konstruisao splav skromnih dimenzija i plovnih mogućnosti kojim će sa grupom odabranih dobrovoljaca ploviti od portugalske obale Atlantika do Meksika.

Deset brižljivo selektovanih kandidata ispunilo je njegove kriterijume, pri čemu su u pogledu nacije, rase, socijalne grupe ili geografskog porekla bili veoma raznorodni, dok su u pogledu starosne dobi pet muškaraca i šest žena bili u reproduktivnom periodu svog života, svi odreda zgodni i privlačni. U odlično realizovanom narativnom zahvatu ispostavlja se kako je ova svojevrsna prethodnica aktuelnih rijaliti programa pokazala neočekivane rezultate. Saputnici su pretežno priskakali jedni drugima u pomoć, namesto očekivanih sukoba, jednako kao što su se više uzdržavali nego upuštali u neobuzdane odnose, komentariše Dejan Petrović.

Autorski tandem Florijan Vajgenzamer i Kristijan Krones predstavio je svoje ostvarenje Dobrodošli u Sodomu o najvećoj deponiji elektronskog otpada na planeti i trajnom radnom mestu za oko šest hiljada ljudi. Ova deponija u Gani je zapravo nepregledni džinovski buvljak, na koji ekspeditivno pristižu novi kontingenti starih uređaja, iz kojih vredni radnici u toksičnom i vrlo nehigijenskom okruženju naporno izvlače što više potencijalno očuvanih delića, te nije nimalo začuđujuće što u mestu ironično i sasvim precizno prozvanom „Sodoma" haraju zarazne bolesti. Uprkos tome, duh većine protagonista filma nije slomljen, a optimizam i nada u svetliju sutrašnjicu nipošto ne jenjavaju.

* * *

Sa 15. Festivala evropskog dugometražnog dokumentarnog filma „Sedam veličanstvenih", koji je održan od 9. do 15. aprila u Kombank dvorani u Beogradu, Milan Zaviša izdvaja dokumentarac Tamare Kotevske i Ljubomira Stefanova Zemlja meda. Inače, ovaj film je već ostvario zapažen uspeh na Sundance festivalu gde je proglašen za najbolji dokumentarni film, a pride su i režiserski dvojac i snimatelji, Fejmi Daut i Samir Ljuma, dobili specijalna priznanja. Mesto dešavanja je zabačeno planinsko selo u Severnoj Makedoniji, gde mlada Atidža sakuplja med i neguje bolesnu majku. Veristički momenti su dominantni u slikanju Atidže, njene majke, okruženja u kojem živi, i pčela kojima se bavi. Postignuta je šira slika u načinu prikazivanja jednog života gde se neminovna empatičnost vešto spaja sa posebnošću krajolika.

Sačinjen od glasova i slike, film traži strpljivog posmatrača koji neće žuriti da prihvati obrise priče koja se možda mogla naslutiti posle prvih nekolikih scena. Zapravo, iz kadra usamljene sveće u mraku i Atidže pored nje, mogao se razviti celokupan tok filma, ali su se autori ipak opredelili da uvedu izvestan dramski naboj i sukob dolaskom nomadske porodice u Atidžinin komšiluk.

Čita Dušica Mijatović.
Urednica emisije Tanja Mijović.