Razum i osećajnost – Muzika Ferdinanda Risa

Ovaj nemački kompozitor rođen je 1784. godine u Bonu, u porodici muzičara, gde je i počeo da uči klavir i violinu. Godine 1802. preselio se u Beč, na preporuku Karla Kanabiha postao je Betovenov učenik - jedini u tom periodu, zajedno sa Karlom Černijem. Betoven se sa velikom pasijom posvetio obučavanju mladog Risa, organizujući mu i dodatne časove harmonije kod Albrehtsbergera i angažujući se da mladom kompozitoru i pijanisti pronađe nameštenja pri aristokratskim porodicama u Badenu i Šleziji. Narednih deset godina, Ris je proveo putujući po Evropi, neretko menjajući boravišta zbog Napoleonovih osvajanja, da bi se konačno 1813. godine skrasio u Londonu. Tamo je već uglednu karijeru imao Johan Peter Salomon, učitelj Risovog oca, koji mu je pomogao da uđe u vodeće muzičke krugove u engleskoj prestonici. Ubrzo je postao član Filharmonijskog društva a potom i jedan od njegovih direktora, pišući simfonijska dela koja je izvodio ovaj orkestar. Dvadesetih godina 19. veka, ovaj kompozitor se sa porodicom vratio u Nemačku, radeći u Frankfurtu i Ahenu, gde je premijerno u Nemačkoj izveo Betovenovu Devetu simfoniju. Uprkos veoma uspešnoj karijeri, kada je Ferdinand Ris 1838. godine preminuo nakon kraće bolesti, bio je toliko zaboravljen da nijedan muzički časopis nije objavio njegovu umrlicu.

Ipak, ovaj kompozitor je bio veoma talentovan, a za sobom je ostavio 8 simfonija, violinski koncert, 8 klavirskih koncerata, tri opere i brojna dela u drugim žanrovima, uključujući i 26 gudačkih kvarteta. Jedan od instrumenata koje je posebno voleo, pored klavira, bila je i flauta, za koju je komponovao šest kvarteta, kvintet i trio, kao i veći broj ostvarenja za flautu i klavir.

Urednica emisije: Ivana Neimarević