Majstori baroka – Antonio Loti

Rođen 1667. u Hanoveru u muzičkoj porodici, italijanski kompozitor Antonio Loti posvetio je svoju muzičku karijeru pre svega delujući u crkvi Svetog Marka u Veneciji. Obrazovao se kod Đovanije Legrencija, koji je radio kao kapelmajstor u ovoj venecijanskoj bazilici. Loti je od 1689. bio pevač, potom orguljaš a 1736. je postavljen na mesto kapelmajstora, gde je radio do smrti, četiri godine kasnije.

Ostavio je iza sebe ogroman kompozicija - kantata, madrigala, oratorijuma i opera. Ipak, njegova muzika nije bila popularna u to doba, a njegova karijera se uglavnom vezivala za skandal koji se odigrao početkom 18. veka. Naime, nepotpisanu kopiju Lotijevog madrigala Život je prolazan, kompozitor Moris Grin odneo je na Akademiju za vokalnu muziku u Londonu. Đovani Bonončini, inače član ove Akademije, prisvojio je ovo delo i izvodio ga kao svoje sve do 1731, kada je Bernard Gejts dirigovao izvođenjem madrigala iz zbirke Dueti, terceti i madrigali Antonija Lotija, a u kojoj se nalazio i pomenuti madrigal. Bonončinijeve pristalice optužile su Lotija za plagijat, ali je on uspeo da dokaže da je pomenuti madrigal njegova kompozicija.

Lotijevi madrigali koje predstavljmo u emisiji, zanimljivi su zbog činjenice da su komponovani 1703. godine, više decenija pošto je madrigalska forma izgubila na aktuelnosti. U tom trenutku, Loti je imao 37 godina i bio je relativno nepoznat kompozitor koji se nalazio na mestu drugog orguljaša Bazilike Svetog Marka. Za to vreme, Mark Antonio Ziani je bio zamenik kapelmajstora na dvoru austrijskog cara Leopolda I. Ziani i Loti su gajili poštovanje jedan prema drugome, i razmenjivali su kompozicije. Jednom prilikom je Ziani izveo na bečkom dvoru Lotijev madrigal Život je prolazan. Car je bio veoma zadovoljan muzikom te je zamolio Zianija da poruči od Lotija još sličnih kompozicija koje bi se izvodile na dvoru. Loti je napisao zbirku od 14 kompozicija, a manuskript sa posvetom caru, naslovljen Dueti, terceti i madrigali poslao je u Beč 30. avgusta 1703. godine. Zbirka je 1705. trebalo da bude objavljena, a u toku priprema za štampu car Leopold I je iznenada umro, a njegov naslednik Jozef I nije ispunio obećanje. Ipak, ovu vrednu zbirku je objavio Antonio Bortoli iz Venecije 1705. godine.

Tehnika i teksture ovih dela su u potpunosti madrigalske ali, s druge strane, harmonska rešenja su izuzetno napredna i nepredvidiva za to vreme. Loti je koristio napolitanske sekstakorde, umanjeni šesti stupanj kao i molski sedmi, često je sprovodio modulacije već posle nekoliko početnih takova kompozicije ili je pak kadencirao u drugačijim tonalitetima od početnog.

Autorka emisije Jelena Damjanović