Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

Komedija Građanin plemić je Molijerova priča o potrebi skorojevića da postanu nešto što nisu, te da svojim bogatstvom kupe društveni status. Glavni junak Molijerovog komada, gospodin Žurden, primer je ovakvog građanskog stava: bogat je, čak mnogo imućniji i od prijatelja čije je prezime ukrašeno plemićkom titulom, ali je, kao izdanak trgovačke porodice, prostog porekla, pa čezne da novcem kupi ono što mu nedostaje – plemstvo. Namera mu je da stekne znanja, veštine i manire staleža kojem teži da pripadne, te angažuje odgovarajuće instruktore da ga uvedu u svet muzike, plesa, filozofije, nauke i lepih manira. Rezultat je sudar svetova: s jedne strane, Žurdenovog priprostog i nevinog pogleda na stvarnost, a s druge, svetonazora učitelja koji evidentno iskorišćavaju njegovu naivnost.

Francuska rediteljka, An Berelovič, nesumnjivo vezana za literarnu i teatarsku tradiciju koju je, između ostalih, inaugurisao autor Građanina plemića, inscenirala je predstavu shodno podneblju i društvenoj atmosferi kojoj je delo primarno i bilo namenjeno. Međutim, bez aktuelizacije Građanina plemića u konkretnom vremenu i prostoru, domaćoj publici jedino preostaje da se uprazno smeje naivnosti osobe čiju pripadnost davno prošloj eposi ne može da maskira savremeno scensko odelo, niti će rediteljkino insistiranje na ovovremenom kiču, recimo u vidu Žurdenove odeće za treninge u bojama srpske trobojke, predstavu odmaknuti od banalne metafore. U takvom kontekstu nema smisla očekivati ozbiljnu satiričku oštricu, ocenjuje Aleksandar Milosavljević. Osim toga, našim pozorišnim gledocima je odranije poznato da raskorak između onoga što skorojevići jesu i onoga čemu teže nije u uzvišenosti „noblesa" ili plemićkog statusa, nego u njihovoj izvitoperenoj predstavi o cilju koji su sebi postavili, te ih upravo to čini smešnima. S druge strane, pred zastrašujućom slikom ovdašnjih aktuelnih skorojevića i pred stvarnošću koju svakodnevno kreira morbidna kombinacija neoliberalnog kapitalizma i tranzicije, svi autentični Molijerovi kalamburi na račun onovremenih skorojevića postaju bledi ili, u najboljem slučaju, dobijaju dimenziju banalne vodviljske igrarije. Otuda se u predstavi Pozorišta mladih aktuelizacija svodi na geg, katkad na tragu slepstika, na jurnjavu pozornicom (kojoj, ipak, nedostaju ona famozna treća vrata svojstvena vodvilju), na kalambure karakteristične za teatar koji povlađuje najnižim očekivanjima publike, gledaocima kojima neće smetati preglumljivanje i koji će u ovom i ovakvom gospodinu Žurdenu zaista videti samo „smešnog dobričinu", pa će, možda, čak i da se sažale nad terorom koji nad njim sporovode njegovi instruktori.

Čitala Dušica Mijatović.
Urednica emisije Tanja Mijović.