Hronika Trećeg programa

U dokumentarcu Vernera Hercoga i Andrea Singera Upoznati Gorbačova pratimo nekadašnjeg predsednika SSSR-a na njegov 84. rođendan. Film je televizijski koncipiran – u formi intervjua kombinovanog sa arhivskim snimcima ključnih zbivanja s kraja osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. veka. Upoznati Gorbačova nije ostvarenje koje pretenduje na sveobuhvatnost i iscrpnu prezentaciju čoveka i njegovog dela, ono se pre može čitati kao prilog za biografiju nego kao konačna biografija jedne šekspirovske figure, čoveka dobrih namera koji se zatekao na pravom mestu u pogrešno vreme i ostavio trag u istorijskim čitankama koje imaju fokus na ovom periodu, komentariše Dejan Petrović.

„Kajzer" iz naslova filma Luisa Majlsa Kajzer! Najbolji fudbaler koji nikada nije igrao fudbal je pseudonim Karlosa Enrika Rapoza koji je, iako lišen talenta, tokom čitavih dvadeset šest godina izigravao vrhunskog fudbalera u zemlji gde ovih ima najviše - u Brazilu! U odličnom ostvarenju koje je postiglo zavidno jedinstvo između sadržaja i forme, otkrivamo brojne načine koje je protagonista koristio da se na treninzima ili na samoj utakmici povredi, uključujući i plaćanje protivničkim igračima da ga grubo zaustavljaju, sve vreme ostajući na platnim listama klubova, održavajući famu o sebi kao vrhunskom igraču i miljeniku navijača, te uspostavljajući prisne odnose sa predsednicima klubova, što ga je štitilo od očekivanih reperkusija.

* * *

Udruženi beogradski izdavači – Pres klub, Narodno pozorište i Muzej pozorišne umetnosti Srbije nedavno su objavili monografiju Vladimira Jovanovića Peti čin - Gordana Jevtović Minov o operskoj pevačici koja je živela od 1947. do 2007. godine. Kako nas obaveštava Radomir Putnik, iz ove knjige saznajemo kako je Gordana Jevtović još sa trinaest godina primljena u hor Kulturno-umetničkog društva „Đoka Pavlović", gde je ubrzo postala solistkinja. Posle završene gimnazije, upisuje studije engleskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali pevanje i dalje ostaje njena strast, tako da se ipak opredelila za odsek solo pevanja na beogradskoj Muzičkoj akademiji kod pedagoga Nikole Cvejića. Po završetku studija, Gordana Jevtović postaje članica ansambla beogradske Opere i u toku svoje plodne karijere nastupila je u četrdeset jednoj operi, prevashodno italijanskih autora. Pisac monografije posebno ističe odluku primadone Narodnog pozorišta da ne prihvati stalni angažman u inostranstvu; naime, ona je odbila poziv jedne opere iz Nemačke 1978. godine, uz obrazloženje da ne može da podnese razdvojenost od porodice i Beograda. Iako je bila vezana za Beograd, ona je nastupala s velikim uspehom i na inostranim pozornicama: u Londonu, Barseloni, Torinu, Pragu, Sofiji, Luksemburgu, Lozani, Moskvi, Odesi, Alma Ati i Novosibirsku. Monografija posvećena Gordani Jevtović Minov sadrži, po izboru priređivača, i autorske tekstove operskih stvaralaca, pevača, reditelja, dirigenata i drugih saradnika, kao i članova porodice; o njoj pišu Radmila Bakočević, Biserka Cvejić, Breda Kalef, Dejan Miladinović, Mladen Jagušt, Slobodan Stanković, Jana i Nemanja Minov, kao i Andrija Jevtović.

Čitala Dušica Mijatović.
Urednica emisije Tanja Mijović.