Stvaralaštvo Jozefa Elsnera

Od 1792. do 1799. godine Elsner je boravio u Lavovu, gde je rukovodio pozorišnim orkestrom i komponovao simfonijsku i kamernu muziku. Sonate za violinu iz opusa 10 koje ćete slušati u emisiji komponovao je 1798. godine, neposredno pre odlaska u Varšavu.

Elsner je bio jedna od centralnih ličnosti muzičkog života u Varšavi u prvoj deceniji 19. veka. Tokom 1805. i 1806. godine učestvovao je u osnivanju varšavskog Društva ljubitelja muzike Ressource zahvaljujući kome su u ovom gradu po prvi put izvedene Betovenove simfonije i druga značajna muzička ostvarenja ovog doba. Elsnerov saradnik u ovom poduhvatu bio je i nemački kompozitor i kritičar Ernst Teodor Amadeus Hofman, koji je živeo u Varšavi od 1804. do 1807. godine. Varšava je u ovom periodu bila pod vlašću Pruske i Hofman je došao kao pruski činovnik, ali je ubrzo uspeo da izgradi karijeru muzičara i da napusti posao birokrate. Pored toga što je osigurao produkciju svoje opere u Varšavi, Hofman je bio i potpredsednik društva „Obnova" i rukovodio je njegovim orkestrom. Nedeljni koncerti kamerne muzike koje je društvo organizovalo Hofmanu su služili i kao prilika da plasira svoje najnovije kompozicije. Ovo je upravo bio slučaj sa njegovim Kvintetom za harfu i gudačke instrumente u ce-molu, nastalim u Varšavi.

Ubrzo nakon dolaska u Varšavu, 1799. godine, Elsner je težište svog stvaralaštva počeo da prebacuje na operu i druga muzičko-scenska ostvarenja, od kojih je većina zasnovana na poljskim istorijskim izvorima i legendama. Elsnerov operski opus najvernije pokazuje evoluciju njegovog muzičkog jezika i sve veću privrženost upotrebi folklornih materijala. Čućete uvertiru za njegovu operu Lešek Beli, koja je premijerno izvedena 1809. godine u Varšavi, a čija je radnja zasnovana na slovenskoj mitologiji. Na kraju emieij čućete i Briljantni rondo za klavir i orkestar u Be-duru, opus 98, Johana Nepomuka Humela, jednog od kompozitora-pijanista koji su u ovom periodu posetili Varšavu.

Autor Srđan Atanasovski