Razum i osećajnost – Dela Bahovih učenika

Johan Ludvig Krebs je poticao iz porodice muzičara, tačnije, njegov otac je bio orguljaš i bivši učenik Johana Sebastijana Baha. Zato se i mlađi Krebs uputio u Lajpcig, gde je studirao orgulje, lautu i violinu. Bah je uvažavao Krebsa, čiji je orguljaški opus gotovo dosegnuo tehničku besprekornost radova starijeg majstora. Uprkos svojoj izvrsnosti, Krebs nije uspevao da pronađe dugotrajniji angažman, sve do 1755. godine, kada je imenovan za orguljaša na dvoru u Saks-Gota-Altenburgu. Njegov kompleksni, barokni stil uveliko je postao prevaziđen, a zamenila su ga galantna dela, ispunjena jasnoćom i jednostavnošću.

Kitel je bio jedan od poslednjih, i navodno, najdraži Bahov student. U Lajpcig je došao samo dve godine pre kompozitorove smrti, ali je najveći deo života proveo u rodnom Erfurtu. Odbio je mnoga prestižna nameštenja, poput poziva princeze Ane-Amelije od Saks-Vajmara da joj se pridruži na turneji po Italiji, ostajući u rodnom gradu i svirajući na resitalima koje su posećivali Gete, Herder i Viland. Iako je sam govorio da je „ukotvljen u Bahovim principima" u njegovom opusu se više nego u Krebsovom oseća prisustvo uticaja galantnog stila, pre svega u tome koliki je značaj pridavao melodici.

Nemački kompozitor i virtuoz Johan Gotfrid Mitel, bio je uz Karla Filipa Emanuela Baha jedan od najznačajnijih predstavnika „Šturm und Drang" stila. Prva znanja iz muzike stekao je u porodici, od oca koji je takođe bio orguljaš i Telemanov prijatelj. Mitel je u Lajpcig došao 1750. godine, učeći sa Bahom tokom poslednja tri meseca njegovog života. U to vreme, zabeležio je više kompozicija starog majstora, koji je u tom trenutku potpuno izgubio vid, a navodno je posle Bahove smrti, narednih devet nedelja preuzeo obaveze pri bogosluženjima u lajpciškoj Crkvi Svetog Tome. Mitel je kasnije napustio Nemačku, preselivši se u Rigu, gde su mu i objavljena prva dela. Uprkos tome što Riga nije bila značajan muzički centar, štampanje njegovih partitura učinilo je da za ovog autora čuju i Čarls Barne, koji ga nekoliko puta pominje u svojim spisima, kao i Kristijan Fridrih Danijel Šubart, koji je zabeležio da „poznavaoci koji su ga čuli ne mogu dovoljno da nahvale brzinu, tačnost i lakoću sa kojima savladava planine teškoća". Ipak, uprkos uvažavanju savremenika, Mitel je ostao gotovo nepoznata umetnička figura, verovatno jer je najveći deo njegovog opusa ostao neobjavljen i izvan glavnih umetničkih tokova u Evropi.

Urednica emisije: Ivana Neimarević