Hronika Trećeg programa

U Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić" u Beogradu 21. marta obeleženo je sto godina postojanja ULUS-a (Udruženja likovnih umetnika Srbije) i devedest godina od otvaranja prve Proletne izložbe slikarskih, vajarskih i arhitektonskih radova ovog udruženja. Tom prilikom svečano je otvorena ovogodišnja Prolećna izložba i dodeljene su nagrade za slikarstvo, grafiku, skulpturu i proširene medije. Kako nas obaveštava Dolores Stanojević: „Zlatna paleta" u oblasti slikarstva pripala je Ervinu Ćatoviću, priznanje za skulpturu „Zlatno dleto" dobio je vajar Vukašin Milović, nagrada u oblasti grafike „Zlatna igla" otišla je u ruke Lidiji Anastasijević, dok je nagradu za „Proširene medije", koja je ustanovljena 2000. godine, osvojio Radomir Knežević, slikar koji se bavi i stvaranjem i autentičnih prostornih konstrukcija od, naizgled, krhkog materijala - vrbovih grana. Posle zatvaranja u Beogradu, 13. aprila, ova izložba će biti prikazana i u Muzeju „Kozara" u Prijedoru, Muzeju Hercegovine u Trebinju i galeriji Multimedijalnog centra u Novom Pazaru.

* * *

Knjigu pesama En Sekston Novembar tela i kalendara, u izboru i prevodu Vladimira Stojnića, nedavno su objavili Kulturni centar Novog Sada i Kontrast izdavaštvo iz Beograda. U tekstu „Eutanazija besnog gosta" Vladislava Gordić Petković piše: „Snažan prodor u lično emotivno iskustvo, govor o mentalnom zdravlju, psihičkoj nestabilnosti, krizama, padovima, momentima tame i besa biće obeležje poezije i drugih američkih pesnika koji dele vreme i teme sa En Sekston - Roberta Louela i Vilijama Snodgrasa, Džona Berimena i Silvije Plat. Intenzivni stvaralački put En Sekston dobrim delom se utire u istorijskom i kulturnom razdoblju, u kojem još uvek nema jasno definisane formalne rodne ravnopravnosti, a nejednakost mogućnosti je zadata i gotovo pa fatalna. Taj put ne samo da vodi kroz vreme u kojem se ženskom autorstvu otvara neuporedivo manje mogućnosti nego što ih imaju muškarci pisci, već i u doba u kojem su ženske i muške uloge i perspektive unapred uredno raspodeljene... En Sekston je postavila pitanje šta znači biti žena, ne samo zato što je to pitanje u vreme rađanja konfesionalne poezije bilo samo po sebi revolucionarno ili banalno: intenzivno je promišljala i žlezde i zvezde, i ontologiju i etimologiju, i biologiju i edukaciju. Ona se bavila i telom žene, plodnošću i putenošću, ali je, kao u pesmi Udvojena slika, progovorila i o replikaciji identiteta."

Čita Dušica Mijatović.
Urednica emisije Tanja Mijović.