Milan Brdar: Dekartov paradoks i moderna filozofija kao farsa utemeljenja

Autor u ovom radu izlaže paradoks sadržan u jezgru Dekartovog programa utemeljenja. Čine ga, s jedne strane, ontička izvesnost cogita, i njegova epistemička neizvesnost, s druge. Zato solus ipse ne može da ustanovi ni najprostiju istinu, na primer, da li je sada dan ili noć. Za Dekarta rešenje je u uvođenju Boga i verovanju u njegovo postojanje. Ali, to nije rešenje, jer je subjektu potreban direktan kontakt s Bogom da bi primio jasne i određene ideje koje su i istinite. Zato autor zaključuje: prvo, da Dekart nije utemeljio ništa; a drugo, da je kartezijanski program, računanjem na odnos s Bogom kao načinom dolaska do istine realizovan tek u Hegelovoj filozofiji apsolutnog znanja, uz opravdanje dato u Fenomenologiji duha.

Milan Brdar smatra da se posthegelovska filozofija vezala u sopstveni paradoks pošto je odbacila Hegelovo rešenje ne uviđajući da je ono uistinu kartezijansko. Razlog je bio u odbacivanju Boga i ocene Hegelove filozofije kao konzervativne obnove teologije, čime je njeno istinsko razumevanje zadugo ostalo van samorazumevanja moderne filozofije. Tim potezom filozofija je pala nazad u Dekartov paradoks, s otvorenim pitanjem istine - povezanim sa Cogito, i pitanjem smisla - povezanim sa postojanjem (sum) subjekta. Zbog napuštanja Boga, naročito posle njegove „smrti", raciocentrizam je na raspolaganju imao samo dve mogućnosti a da ni u jednoj nije mogao da očuva svoj identitet: prva je u epistemičkom perspektivizmu i relativizmu, a druga u nihilizmu, voluntarizmu i egzistencijalizmu.

Dakle, sa smrću Boga i padom Hegelovog sistema, moderna metafizika subjektivnosti se otkriva kao metafizika volje za moć - kao volja za Boga, do Hegela, i kao volja protiv Boga, posle Hegela. Uz to, Dekartova refleksija je vođena voljom za razumom, a kada se apstrahuje Bog, otkriva se da je u samom startu bio odlučujući čin volje, koja se u toj prvoj varijanti ispoljila kao volja za istinom ili volja za umom. Kada se sve to ima u vidu, sledilo bi da je Hajdeger bio u pravu kada je u Ničeovoj volji za moć video okončanje (ili poslednje izdanje) zapadne metafizike. Autor tome samo dodaje da je metafizika te vrste bila skrivena već u Dekartovim Meditacijama, ispod volje za umom i volje za Bogom.

Brdar na kraju zaključuje da moderna filozofija odiseju utemeljenja okončava odbacivanjem Hegelovog rešenja ne uviđajući da je ono rezultat dosledno izvedenog kartezijanizma. „Kao ishod imamo pad raciocentrizma u nihilizam i egzistencijalizam, promovisane pod tankim velom pikodelamirandolijanskog humanizma".

Čita Dušica Mijatović.
Urednica Olivera Nušić.