Muzika Napoleonovih svetkovina

Nakon što nije uspeo da pridobije simpatije pariske publike, Đovani Paizijelo vratio se iz Pariza u Napulj, a njegovo mesto Napoleonovog kapelmajstora u Palati Tiljeri dodeljeno je Žan-Fransoa Le Sieru. Dvadeset godina mlađi od Paizijela, Le Sier je postao jedan od vodećih operskih pariskih kompozitora u poslednjoj deceniji 18. veka, prepoznatljiv po svom ekspresivnom harmonskom jeziku i oštroj, idiosinkratičnoj, melodici širokog ambitusa. Na položaju kapelmajstora je ostao tokom čitave Napoleonove vladavine, a i u periodu Burbonska restauracije nastavio je da bude jedan od dva glavna kapelmajstora u Palati Tiljeri. Kao i u slučaju Paizijela, opus Le Siera na ovom položaju bio je pre svega usmeren ka duhovnoj muzici i operi.

Najveća državna svetkovina za čiju muzičku dimenziju je odgovoran Le Sier svakako je samo Napolonovo krunisanje za imperatora, 2. decembra 1804. godine, u katedrali Notrdam u Parizu. Ovim događajem Napoleon je želeo da ustanovi legitimitet nove carske porodice i nove aristokratije, a sam obred krunisanja bio je sasvim izmenjen u odnosu na ceremoniju za francuske kraljeve pre revolucije. Krunisanje Napoleona i njegove supruge, carice Žozefine, bili su u potpunosti povezani sakralni obredi, a Napoleon je, nakon što je sam sebi postavio krunu i nakon što se papa povukao, obavio obred polaganja državne zakletve pred predstavnicima svetovne vlasti.

U obredu su učestvovala dva orkestra, četiri hora i više vojnih ansambala, što je ukupno činilo preko 300 instrumentalista i 400 pevača. Centralno muzičko delo čijim izvođenjem je ovom prilikom rukovodio Le Sier, bila je Krunidbena misa potekla iz pera Đovanija Paizijela. Pored toga, Le Sier je napisao opsežni oratorijum za krunidbenu svečanost, koji nije bio striktno vezan za crkvene kanone.

Autor Srđan Atanasovski