Frensis Fukujama: Protiv politike identiteta

Fukujama je postao svetski poznat nakon što je 1992. godine objavio knjigu Kraj istorije i poslednji čovek u kojoj je izneo ideju da se socijalna evolucija završava planetarnim širenjem liberalne demokrtije, tržišnog kapitalizma i zapadnog životnog stila. U poslednjih nekoliko godina svoju pažnju usmerava na ulogu kulture u savremenom ekonomskom životu.

U eseju koji ćemo emitovati na Trećem programu, autor smatra da su u dvadesetom veku ekonomske teme bile te koje su prevashodno definisale politiku. Levica se politički usmeravala ka radnicima, i radničkim sindikatima, trudila se da ostvari programe socijalnog blagostanja, i redistribuciju bogatstva u korist siromašnih. Nasuprot tome, desnica je nastojala da smanji državnu administraciju, a da promoviše privatni sektor. Po mišljenju ovog teoretičara, danas je politika manje definisana ekonomskim i ideološkim pitanjima, a više pitanjima identiteta. Sada se u mnogim demokratijama levica manje koncentriše na postizanje široke ekonomske jednakosti, a više na promociju interesa veoma raznovrsnih marginalizovanih grupa, kao što su etničke manjine, migranti, žene, i LGBT osobe. Desnica, za to vreme, redefiniše svoju osnovnu misiju, nastojeći da patriotski zaštiti tradicionalni nacionalni identitet, koji je često eksplicitno povezan sa rasom, etnicitetom, ili religijom.

Frensis Fukujama ističe da se na ovaj način ruši jedna dugotrajna tradicija, koja je postojala ranije i sastojala se u tome da političke borbe budu viđene kao odraz ekonomskih sukoba. „Sigurno je da materijalni interesi ostaju važni, ali, još i ponešto drugo motiviše ljudska bića: postoje neke sile u ljudima koje bolje objašnjavaju ovo što se danas dešava. Širom sveta, politički lideri mobilišu svoje sledbenike oko ideje da im je dostojanstvo povređeno, i da je ono to koje se mora vratiti."

Tekst je preveo Aleksandar B. Nedeljković.
Čita Marica Milčanović.
Urednica Olivera Nušić.