Razum i osećajnost – Dela Fransoa-Adrijena Boaldijea

Ovaj francuski kompozitor rođen je 1775. godine u Ruanu, gde je počeo da stiče muzičko obrazovanje u lokalnoj katedrali. Tokom „godina terora" Ruan je bio jedan od retkih gradova u kojima je očuvana kulturna aktivnost, te je mladi Boaldije pratio izvođenja scenskih dela Gretrija, Meila i Dalajraka. Svoju prvu „operu komik" predstavio je 1793. godine, a dve godine kasnije i drugo scensko ostvarenje, čiji ga je uspeh uverio da treba da okuša sreću i u prestonici. Po dolasku u Pariz, najpre je radio kao klavirštimer, da bi potom pozorištu Fejdo ponudio svoje komične opere Švajcarska porodica i Srećna novost, a rivalskom pozorištu Favar operu Zoraima i Zulmar koja mu je donela izuzetan uspeh. Samo dve godine po dolasku u Pariz, Boaldije je imenovan za profesora na novoosnovanom Konzervatorijumu, gde je predavao klavir. Nakon kraha njegovog kratkotrajnog braka, otišao je u Sankt Peterburg, gde je na dvoru Aleksandra I dobio poziciju „direktora francuske opere" i u narednim godinama predstavio svojih devet novih dela. Ipak, nakon osam godina u službi ruskog cara, vratio se u Pariz gde je ponovo osvojio publiku svojim elegantnim melodijama i odličnom orkestracijom, ali i inovativnom tematikom, oličenoj u njegovoj najuspešnijoj operi Bela dama, koja će kasnije uticati na čitav niz dela poput Lučije od Lamermura ili Puritanaca.

Iako je Boaldije reputaciju stekao pre svega svojim operama, u njegovom opusu se nalazi i veliki broj kamernih vokalnih dela, poznatih kao romanse, ali i uspešnih instrumentalnih kompozicija, kao što je Koncert za harfu, jedno od temeljnih dela za ovaj instrument.

Boaldijeovi savremenici, poput Obera, Adama, Kerubinija i Berlioza, slagali su se u oceni da je on bio talentovan muzičar sa izuzetnim kreativnim sposobnostima. Njegova dela nikada nisu bila usiljena ili afektirana, a zahvaljujući neukrotivom duhu, svežini i eleganciji izraza, lako je uspevao da očara slušaoce.

Urednica emisije: Ivana Neimarević