Hronika Trećeg programa

Na sceni „Jovan Đorđević" Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu 23. februara premijerno je izvedena baletska predstava Žana Dobervala Vragolanka (La Fille Mal Gardée). Ovaj komični balet u dva čina nastao je pred početak Francuske revolucije, a inspirisan je intrigama kojima je sam Doberval bio izložen dok je radio u pariskoj Operi, kao i njegovim susretom sa Boduenovim slikarstvom, tačnije sa gravirom na kojoj je prikazano majčino prekorevanje ćerke zbog nedozvoljene ljubavi.

Na našim scenama ovaj balet je prvi put izveden 1973. godine, takođe u Srpskom narodnom pozorištu, a najnoviju postavku su osmislili rumunski koreograf i reditelj Kalin Hanciu. Glavnu ulogu, devojku Lizu, igrala je Ana Đorđević, a uz nju su se istakli Milan Ivan, kao mladić u koga je Liza zaljubljena, Samjuel Bišop, u ulozi majke, kao i ostali solisti Baleta SNP-a. Kako ocenjuje Vera Obradović: „ovom predstavom novosadski Balet Srpskog narodnog pozorišta potvrđuje da definitivno ide uzlaznom linijom, te ukoliko se i dalje bude ulagalo u igrački i profesionalni kadar, verujemo da će vremenom postati vodeći u regionu. Zato predstava Vragolanka može da se posmatra kao tendencija i važan korak na stazi šire regionalne uspešnosti. I na kraju, prema rečima dirigenta Aleksandra Kojića, optimizam koji zrači iz svakog takta ove muzike nikoga još nije mimoišao, a možemo dodati, i optimizam kojim zrači celokupna izvedba".

* * *

Izdavačka kuća Treći Trg iz Beograda nedavno je objavila knjigu izabranih pesama Viktora Radonjića Hero Without a Portfolio na srpskom i engleskom jeziku. Kako komentariše Nikola Živanović, uprkos tome što su četiri knjige iz kojih su pesme preuzete oblikovane kao zatvorene celine, u ovoj zbirci autor ne pokušava da prikaže sažete verzije tih knjiga već da od datih pesama stvara sasvim novu celinu. Ovakvo rešenje je pogodno za Radonjićevu poeziju koja se odlikuje hermetičnošću. Mada uzima scene i situacije iz svakodnevnog života, bio to razgovor, bilo razmišljanje povodom nekog događaja, Radonjić se ne drži realističkog opisa, već skreće u prostore između poigravanja rečima i metafizičke meditacije u malarmeovskom smislu... U vremenu u kojem poezijom dominira jednostavan, gotovo prozni izraz, ovakva poezija predstavlja retkost i u sebi čuva mogućnosti savremenog srpskog pesničkog izraza koje nisu iskorišćene. To je uglavnom otuda što je Radonjićev jezik izuzetno urban, lišen svakog arhaizma. Baš ta savremena, urbana dimenzija Radonjićeve poezije najviše govori u prilog tome da se iza ove poezije zaista nalazi predmetnost i iskustvo koje je transformacijom u jeziku postalo neuhvatljivo.

Čita Marica Milčanović.
Urednica emisije Tanja Mijović.