Džefri Judženidis: Avionska pošta

Džefri Judženidis stekao je svetsku slavu pišući kratke priče i novele („The Virgin Suicides", „Middlesex", „The Marriage Plot"...). Dobitnik je brojnih književnih nagrada. „Fresh Complaint" je zbirka od deset priča ovog američkog pisca iz koje ćemo na našem programu pročitati dve: „Avionsku poštu" i „Štrcaljku".

„...Bio je bolestan, ne nedelju nego trinaest dana. Isprva nije ništa rekao Lariju. Jednog jutra u pansionu u Bangkoku Mičel se probudio sa mučninom u želucu. Mislio je da će mu biti bolje kad ustane i iskobelja se iz mreže za komarce. A onda je te noći, posle večere, osetio nekakvo kuckanje, kao da mu neko dobuje prstima unutar stomaka. Sledećeg jutra dobio je proliv. Ništa strašno. Imao ga je već u Indiji, ali uminuo je nakon nekoliko dana. Ovaj nije. Štaviše, pogoršao se, proterivalo ga je po nekoliko puta posle svakog obroka. Uskoro se osećao malaksalo. Vrtelo mu se u glavi kad god bi ustao. Nakon jela spopadala ga je gorušica. Ali nastavio je da putuje. Mislio je da nije ništa ozbiljno. On i Lari su iz Bangkoka otišli autobusom do obale, gde su se ukrcali na trajekt do ostrva. Brod je polako pristao u mali zaliv, isključivši motore u plićaku. Morali su da gaze kroz vodu do obale. Već je to - uskakanje - potvrdilo nešto. Šljiskanje mora nalikovalo je šljiskanju u Mičelovim crevima. Čim su se smestili, Mičel je počeo da posti. Nedelju dana nije unosio u organizam ništa osim crnog čaja, i iz kolibe je odlazio samo do poljskog nužnika. Izašavši jednog dana, naleteo je na Nemicu i ubedio je da i ona počne da posti. Inače je ležao na asuri, razmišljao i pisao pisma svojima: Pozdrav iz raja. Lari i ja smo trenutno na jednom tropskom ostrvu u Tajlandskom zalivu (proverite u atlasu sveta). Imamo kolibu na samoj plaži, za koju plaćamo paprenu cenu od čitavih pet dolara za noć. Ostrvo još nije otkriveno tako da ovde nema gotovo nikoga. Nastavio je da opisuje ostrvo (ili barem ono što je mogao da nazre kroz bambus), ali ubrzo se vratio važnijim preokupacijama. Istočnjačka religija uči da je tvar privid. To obuhvata sve, našu kuću, sve i jedno tatino odelo, čak i mamine viseće biljke - sve je to maja, smatra Buda. U tu kategoriju spada, naravno, i naše telo. Jedan od razloga koji me je podstakao da se otisnem na ovo putešestvije jeste to što mi se naš referentni okvir u Detroitu činio pomalo skučen. A u malo šta verujem. Hoću da proverim. Jedna od tih stvari je da možemo umom da kontrolišemo telo. U Tibetu žive monasi koji su u stanju da upravljaju svojom fiziologijom mentalnim putem. Oni igraju igru koja se zove „topljenje grudve". Uzmu grudvu i meditiraju, odašiljući unutrašnju toplotu u ruku. Pobednik je onaj ko najbrže otopi grudvu..." (odlomak iz priče „Avionska pošta")

Čita Vesna Bujošević.
Urednica Olivera Nušić.