Karl Marija Veber: Eurijante

I ova herojska romantična opera u osnovi svog sižea bavi se pitanjem vernosti. U srednjovekovnoj Franucuskoj, plemeniti grof Adolar je veren za osećajnu Eurijante kojoj se udvarao i grof Liziart ali neuspešno. Gonjen ljubomorom Liziart želi da uništi sreću mladog para. On uspeva da isprovocira Adolara, koji stalno ističe izuzetnost svoje verenice, da prihvati besmislenu opkladu koja treba da potvrdi Eurijantinu čestitost. Ipak, Liziart ne uspeva da zavede mladu devojku. Zato on stupa u savezništvo sa podjednako ljubomornom i malicioznom Eglantin koja pati zbog neuzvraćene ljubavi prema Adolaru. Eglantin uspeva da od Eurijante sazna neprijatnu tajnu Adolarove porodice za koju se zaklela da je nikada neće otkriti. Naime, Adolarova sestra Ema je izvršila samoubistvo popivši otrov iz svog prstena pošto joj je ljubavnik poginuo u bici. Od tada njen duh luta porodičnim zamkom. Njena duša će se smiriti tek kada prsten koji joj je doneo smrt orose suze nekoga potpuno nevinog i tužnog. Ovaj prsten, koji su Eglantin i Liziart odneli iz grobnice, postaje krunski dokaz o Eurijantinom neverstvu. Adolar se pred celim dvorom odriče svog bogatstva i svoje verenice, koju progoni u diviljnu šume iako ona insistira da je nevina. U poslednjem trenutku pronalazi je kralj sa svojom svitom i spasava je od gladi. Eurijante mu tada otrkiva zaveru protiv nje i Adolara. U međuvremenu Eglantin i Liziart su se odlučili da svoje savezništvo krunišu brakom, ali krivica koju nose ne daje im mira. Eglantin gubi razum misleći da je pobedila svoju suparnicu i otkriva svoja nedela. Adolar se kaje zbog svojih postupaka, ali tada kralj poziva Eurijante da se pojavi pred svima. Ona dobroćudno oprašta Adolaru njegovu besmislenu opkladu i potonje optužbe. Ljubavnici se mire, a Emina duša konačno nalazi mir jer su suze nevine Eurijante orosile njen prsten.

Urednica Ksenija Stevanović