Hronika Trećeg programa

Ovogodišnji Berlinale ostaće upamćen po povlačanju dosadašnjeg selektora, Ditera Kolsika, koji je realzivao sedamnaest prethodnih izdanja ovog uglednog filmskog fetivala, kao i po iznenadnoj smrti poznatog švajcarskog glumca Bruna Ganca, koji je i sam žitelj Berlina. A što se filmskog programa tiče, festivalski žiri (kojim je predsedavala Žilijet Binoš) „Zlatnog medveda" za najbolji film dodelio je izraelskom reditelju Navadu Lapidu za ostvarenje Sinonimi. „Srebrnog medveda" osvojio je francuski autor Fransoa Ozon za ostvarenje Milošću Božjom, a najbolji glumac i glumica su par iz kineskog filma Zbogom sine, Vang Jingčun i Jong Mei. Nagrada za najbolji scenario otišla je trojici Italijana - Klaudiju Đovaneziju, Robertu Savijaniju i Mauriciju Braućiju za film Pirane. Njbolji dokumentarni film je sudanski Razgovor o drveću, a najbolja režija pripala je Nemici Angeli Šanelec za Bio sam kod kuće, ali... Jubilarno, sedamdeseto izdanje Berlinala biće održano u malo kasnijem terminu, od 20. februara do 1. marta 2020. godine. U ovom tekstu Dejan Petrović će se posebno osvrnuti na filmove: Lemebel Joane Reposi Garibaldi, Pirane Klaudija Đovanezija i Razgovor o drveću Sahiba Gasmelbarija.

* * *

Krajem januara u Beogradu je preminuo naš istaknuti filmski reditelj Dušan Makavejev, autor filmova: Parada (1962), Čovek nije 'tica (1962), Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT (1967), Nevinost bez zaštite (1968), WR Misterije organizma (1971), Nedostaje mi Sonja Heni (1971) Sweet Movie (1973), Montenegro Or Pigs And Pearls (1981), The Coca-Cola Kid (1985), Manifesto (1988), Gorila se kupa u podne (1993).

Kako piše Petar Jončić: „U istoriji nije postojalo mnogo filmskih reditelja koji su do te mere razumeli umetnost, njene mogućnosti, bezbrojne kreativne kombinacije, kodove i suštinu preispitivanja, da su to znanje mogli da primene u formiranju ličnog filmskog jezika. Takođe, među onima koji su to vrlo dobro radili, nije bilo dovoljno onih koji su poznavali filmski zanat i razumeli moć filma u toj meri da su bez pogovora ili umetničkih dilema mogli da snime i klasičan narativan film koji bi imao početak i kraj. Dušan Makavejev je mogao i jedno i drugo. Zato je bio originalan i drugačiji autor koji je za svakog filmskog gledaoca, bilo gde na svetu, ostavio barem jedan film koji mu može biti drag. Dakle, imao je moć koju imaju samo oni daroviti autori - sposobnost montaže u glavi...".

Čitala Dušica Mijatović.
Urednica emisije Tanja Mijović.