Nova diskografija

Nakon tri diskografska izdanja koja je u periodu od 2010. do 2012. godine Bezajdinhaut objavio za istu izdavačku kuću, sada se okrenuo klavirskoj muzici drugog velikog bečkog „klasičara". Činjenica da je između ovih snimaka prošlo šest godina, pokazuje da je i dobrom poznavaocu istorijski informisanog izvođenja - profesoru na uvaženoj Sholi kantorum Bazilijensis i umetničkom direktoru Frajburškog baroknog orkestra - bilo potrebno vreme da se upusti u interpretaciju Hajdnovih naizgled jednostavnih klavirskih ostvarenja. Dela koja je Bezajdinhaut odabrao za ovo izdanje obuhvataju Sonate u ce molu iz 1771, i Ce duru iz 1789. godine, kao i Partitu/Divertimento u Ge duru, kao i verovatno jednu od najpoznatijih Hajdnovih tema - onu za Varijacije na „Gospode sačuvaj cara Franca" koju je iskoristio i u svom „Carskom kvartetu" opus 76 broj 3 i koja danas predstavlja muzičku podlogu nemačke himne.

Iz samog spiska dela, vidi se da je Bezajdinhaut napravio presek kompozitorovog stvaralaštva - od ranih i relativno jednostavnih dela, do zrelih ostvarenja u kojima je kompozitor demonstrirao kompozicionu suverenost i sklonost ka ekspresivnim slobodama, koje bi, da su nastale iz pera nekog drugog autora, verovatno naišla na osudu savremenika. Tako se na polju forme u ovim radovima ukrštaju sonatni oblik, varijacije i slobodna fantazija, dok harmonski jezik, poseduje neočekivane progresije i obrte.

Govoreći o izazovima koje pred pijanistu postavljaju ova dela, Bezajdinhaut navodi da je trebalo stvoriti okruženje „u kojem se zamagljuje granica između improvizacije, kompozicije i samog čina izvođenja, kako bi se stvorio svet gestova i osećaj za vreme koji je namerno neuhvatljiv i nestabilan". Bezajdinhaut dalje navodi da „Hajdn, možda i više nego Mocart i Betoven, zahteva takvu vrstu kultivisane, pomalo dečje začudnosti u samom činu izvođenja, gde svaki novi zaokret na putovanju otkriva do tada neočekivanu lokaciju. Pripremanje za ovaj snimak je bilo živi podsetnik koliko je teško dobro svirati Hajdnovu muziku, ali da uz puno truda, pažnje ka detaljima, njegova muzika ima potencijal da oživi na stranicama. Bilo bi osiono smatrati da sam i prišao blizu otkrivanju njegovih tajni, ali sam tako ponizan pred samom lepotom, ljudskošću, duhovitošću, kao i pred slatkom ironijom njegove muzike, da je želja da nastavim da radim na njoj neizdrživa", zaključuje u programskoj knjižici ovog izdanja pijanista Kristijan Bezajdinhaut.
Urednica emisije: Ivana Neimarević