Hronika Trećeg programa

Možete slušati osvrt Ane Marković na koncert pijaniste Vladimira Gligorića, kao i osvrt Dejana Petrovića na film Marka Proserpija „Čovek koji je ukrao Benksija”.

U Svečanoj sali Skupštine grada Beograda 24. januara nastupio je pijanista Vladimir Gligorić izvevši dela Jozefa Hajdna, Franca Lista, Sergeja Rahmanjinova i Juga Markovića. Koncert je započeo poletno - Hajdnovom Sonatom u De-duru, dok je centralni deo nastupa bio usmeren na izvođenje Nokturna mladog srpskog kompozitora Juga Markovića. Atmosfera noćne muzike nastavljena je Rahmanjinovim Nokturnom, odnosno prvim od šest Muzičkih momenata, a koncert je završen Listovom kompozicijom Posle čitanja Dantea. Po oceni Ane Marković: „Vladimir Gligorić publiku poštuje, ali joj ne ugađa; suvereno vodi energiju koncerta distanciran i od klavira, gotovo nalik na dirigenta. Gligorićev klavir je poput partnera u kakvom viteškom sparingu, izazivač u nastojanju pijaniste da što jasnije predoči moći i mogućnosti zahvata... Uz iskričavost iskrenosti u susretu s izazovom, pokazuje se pijanista na dohvatu zrelog doba, a napor zauzdavanja raznolikog repertoara nije usmeren na klavir, već putem klavira, na onu emociju koja dolazi iz dubine bića, kada ono oseća muziku u sebi i oko sebe, neodvojivu od života, u pulsiranju opšte životne energije, u svima i za sve".

* * *

Film Marka Proserpija „Čovek koji je ukrao Benksija" prikazan je na novoosnovanom filmskom festivalu „DOK", koji je održan od 31. januara do 3. februara u Kombank dvorani u Beogradu, nekadašnjem Domu sindikata. Ovaj dokumentarac je priča o misterioznom i proslavljenom britanskom uličnom umetniku, Benksiju, koji u svojim satiričnom vizuelnim porukama spaja umetnosti, filozofiju, politiku, humor i narcisoidnost. Po rečima Dejana Petrovića, film nas vodi u poslovično osetljiv region bliskog istoka, deo između Palestine i Izraela, gde je Benksi još od 2007. godine svojim prvo zapaženim, a potom i slavnim, te kontroverznim muralima više nego aktivan. Kroz razgovore sa žiteljima, svedocima skorašnje istorije i nekim Benksijevim poznanicima, pre svega sa taksistom Validom, Proserpio nastoji da odgonetne misterije koje se obavijaju oko subverzivnog uličnog rada ovog Britanca. Među njima, izdvajaju se murali nastali u Vitlejemu, na koje se autor dokumentarca dosledno fokusira, ne pokušavajući da obuhvati celinu niti generalnu poruku kompletnog njegovog dela, što potvrđuje kako posredi nije biografski intonirani film.

Urednica emisije Tanja Mijović.

broj komentara 0 pošalji komentar