Hronika Trećeg programa

U Svečanoj sali Skupštine grada Beograda 24. januara nastupio je pijanista Vladimir Gligorić izvevši dela Jozefa Hajdna, Franca Lista, Sergeja Rahmanjinova i Juga Markovića. Koncert je započeo poletno - Hajdnovom Sonatom u De-duru, dok je centralni deo nastupa bio usmeren na izvođenje Nokturna mladog srpskog kompozitora Juga Markovića. Atmosfera noćne muzike nastavljena je Rahmanjinovim Nokturnom, odnosno prvim od šest Muzičkih momenata, a koncert je završen Listovom kompozicijom Posle čitanja Dantea. Po oceni Ane Marković: „Vladimir Gligorić publiku poštuje, ali joj ne ugađa; suvereno vodi energiju koncerta distanciran i od klavira, gotovo nalik na dirigenta. Gligorićev klavir je poput partnera u kakvom viteškom sparingu, izazivač u nastojanju pijaniste da što jasnije predoči moći i mogućnosti zahvata... Uz iskričavost iskrenosti u susretu s izazovom, pokazuje se pijanista na dohvatu zrelog doba, a napor zauzdavanja raznolikog repertoara nije usmeren na klavir, već putem klavira, na onu emociju koja dolazi iz dubine bića, kada ono oseća muziku u sebi i oko sebe, neodvojivu od života, u pulsiranju opšte životne energije, u svima i za sve".

* * *

Film Marka Proserpija „Čovek koji je ukrao Benksija" prikazan je na novoosnovanom filmskom festivalu „DOK", koji je održan od 31. januara do 3. februara u Kombank dvorani u Beogradu, nekadašnjem Domu sindikata. Ovaj dokumentarac je priča o misterioznom i proslavljenom britanskom uličnom umetniku, Benksiju, koji u svojim satiričnom vizuelnim porukama spaja umetnosti, filozofiju, politiku, humor i narcisoidnost. Po rečima Dejana Petrovića, film nas vodi u poslovično osetljiv region bliskog istoka, deo između Palestine i Izraela, gde je Benksi još od 2007. godine svojim prvo zapaženim, a potom i slavnim, te kontroverznim muralima više nego aktivan. Kroz razgovore sa žiteljima, svedocima skorašnje istorije i nekim Benksijevim poznanicima, pre svega sa taksistom Validom, Proserpio nastoji da odgonetne misterije koje se obavijaju oko subverzivnog uličnog rada ovog Britanca. Među njima, izdvajaju se murali nastali u Vitlejemu, na koje se autor dokumentarca dosledno fokusira, ne pokušavajući da obuhvati celinu niti generalnu poruku kompletnog njegovog dela, što potvrđuje kako posredi nije biografski intonirani film.

Urednica emisije Tanja Mijović.