Muzika XX veka – Simfonije Florens Beatris Prajs

Florens Beatris Prajs, prva afroamerička simfoničarka rođena je u Arkanzasu 1887. godine. Prve poduke dobila je od majke, zato što beli profesori Litl Roka nisu želeli crnu devojčicu za učenicu. Potom je nastavila školovanje na Konzervatorijumu Nove Engleske u Bostonu, budući da zbog socijalnog miljea iz kojeg dolazi u rodnom gradu nije bilo drugih opcija za nju. U Bostonu je stekla diplome profesora orgulja i klavira, da bi se potom vratila na jug, najpre u rodni Litl Rok gde je radila kao profesor, a zatim i Atlantu, gde je predavala na katedri za muziku Klark koledža do 1912. godine. Usled narastajuće rasne opresije na Jugu bila je prinuđena da se 1927. godine sa porodicom preseli u Čikago, gde je počeo da se budi njen kreativni duh, te je počela da studira kompoziciju na Američkom konzervatorijumu i Muzičkom koledžu Čikaga. Već tokom 20-ih godina stigle su prve nagrade za njena autorska dela, a 1932. godine postala je prepoznatljiva i na nacionalnom nivou osvojivši prvu nagradu na Vonamejker takmičenju sa Prvom simofnijom u e-molu koju ćete slušati večeras. Premijernim izvođenjem ovog dela 1933. godine kada je Simfonijskim orkestrom iz Čikaga dirigovao Fridrik Štok, Prajsova je postala prva Afroamerikanka čije je orkestarsko delo izveo jedan od ansambala iz samog vrha američke izvođačke umetnosti. Nakon ovog proboja, njena dela su počela da izvode i drugi ansambli, a veoma je bio zapažen njen aranžman gospela Moja duša je usidrena u Gospodu i Pesme mračnoj Devici koje je otpevala čuvena Marijan Anderson. Floren Beatris Prajs bila je aktivna kao kompozitor i pedagog sve do kraja života.

Opus ove autorke broji oko tri stotine kompozicija, i premda su njena dela naširoko izvođenja, većina ih je ostala u rukopisu. Njene simfonije u muzičkom izrazu ostaju prilično konzervativne, a stil korespondira sa neoromantičarskom nacionalno obojenom praksom komponovanja treće, četrvte i pete decenije XX veka. Istovremeno, prisutni su elementi njenog kulturnog nasleđa i ideala takozvane Harlemske renesanse kroz različite melodije, plesne ritmove i forme kao i načina organizovanja fakture po ugledu na tradiciju gospela.

Četvrtu simfoniju u de-molu iz 1945. godine autorka nije doživela da čuje na pozornici jer su je ubrzo posle nastanka dela, zadesili zdravstveni problemi. Umrla je u Čikagu 1953. godine.

URednica Sanja Kunjadić